Prosvetni glasnik

302

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО у4"Р СМУС ј^ЕРЕНЗЕН 11ревео ЈОВАН РАДОНИЋ увод и први део: јужно-далматинске песме дуга размех>а 110 времену ii МЕСТу ностанка свога У В О Д (ндотавак) XII. Новак (39.), Бановвћ Страхиња (40.). а. Новак (39.). Песма ова стоји некако усамљена, а својом митском садржнном подсећа нас овде се пева, како је јунак узео вилу за жену најпре на песму 43. код,Бог., која пева о Јакшићима. Мотнв је наравно пренесен само на Новака, као што је у песми 85. код Бог. пренесен на Вукашина, а у другим песмама иадруге. Коједакле тај Новак и син му Грујвца? Вранчић у своме путопису око 1550. сномпње, да се у Маћедонији поред Краљевића Марка много пева и о Новаку Дебељаку (упор. ВукШ. 4. песма Дебелић Новаче). Како га назива ге§и1из бгаеиае, то би према томе могао бити један од маћедонских кнежева после владе Душанове. Иначе не знамо нншта внше о њему. У Крижанићеву извештају — а о извештају биће даље речи — о садржини хрватских песама у XVII веку, броји се међу тајогез и ћегоез, те носле Марка и Милоша долази на прво место. Како се у нашој песми спомнње Дунав, то видимо, да је његово име морало продрети са југа на север. Према томе држвм ја, да треба тумачити представљање његова одношаја према Јерннн и према зидању Смедерева у несмн 1. у Вук. III књизи. Како се пак у млађнм песмама (Вук III. 1. —7. упор. Бог. 107. п Милут. 149.) пева Новак као хајдук босанскн'), шта више јавља се као ирототнн хајдуштва, то мислим, да су се песме о Ноиаку дуго развијале, само је то развијање сасвим тамно. У песми 36. код А1есзанс1п-а Иотас 81 согћи1 зове се баба Новак, које одговара старини Новаку ') Бог. 107. песма — где Мостар још замењује позније СараЈево — иоказује, да је песма локализовала Новака у Босаи тек много додније. Некоја места о Новаку указују на бугарско пореоо, тако, н. пр. Вук III, 6. улога, што је игра »стара нлапина«, спомињање »СоФија*, »бугарске хаљине' 5 ; даље у несми 7. локализовање у планинама више Једрена, чешће понављани назив »чичо Радивоје", слагање са песмом 23. у Дозона и са 49. код Бог. (упор. ст. 75. и даље у Бог. 49. несми са ст. 100. и т. д, 125. и даље у Вук. 6. песмп).

у срп. нар. песмама. У песми је он: ип уНеаг <1-а1 1ш МЈсћаТ (1593. —1601.) п постао је СагаШас т. ј. порумунно се. Он избавља свога сина Грујпцу нз ронства у Цариграду, камо је овај својевољно допао уз пркос саветима очиним 1 ). Из целог нзлагања у песми ировирује српски праоблик, особито је онај мотив чпсто српски, када гаврановп доносе гласове. Овде се не можемо дубље упуштатп у полу бугарску песму код Михад. где се „ајдут ДебелНовак" више пута спомиње. б. Бановпћ Страхпња (40.). Ова је песма основа чувене, истог имена, песме код Вука под бр. 44. И овде је он као шурак Југовића. Јагић на стр. 242. упозорава, да су ови а и сам Бановић Страхиња локализовани у Бугарској, односно у Маћедонији. То су ст. 111- и 112. И бјеше ти се иовратио ка лијепом Бугарији, Ка лијепом Бугарији, к шурам сво.јијем Југовићим. Одавде је Јагић закључио, да је песма пореклом са југа, а да но времену пада пред крај XIV века. Али је и ова песма продрла на север, јер је у ст. 56. и 60. локалнзовање на Дунаву. По садашњем облнку несме не може се поуздано утврдити и када је постала. У песми се нигде не сномиње рат с Турцпма, нити каква одбрана од стране Срба. Тако нсто нема говора ни о Косовској бптци, што је знак, да је ова песма познија комбпнацпја. Не може се одреднти ко је Деналпја Влаховпћ. Али ко је Бановић Страхиња, на ко су Југовићп? Рачки у своме делу: „Вој на Козоуи" на стр. 11. сномиње некога жупана Страхињића у Требињу, као савременика Вукашинова. Тиме смо дакле добили име једне властеоске породице при крају XIV века. И ако Рачкн на стр. 48. (према Ковачевићеву делу „Страхинић бан" 1889.) идентиФикује Страхињу у нашој песми са династом Ђурђем Страцимировићем Балшићем, то ипак не можемо уз њега пристати, јер његова комбинацнја — као што је и Маретић добро опазио — полази са рђавога закључка на основу најмлађпх несама. Већ су Јиречек, Јагић и други признали, да Југовићи морају нрииадати Маћедонгјп. Напоменућемо само, да се у песмн не спомиње колико их је на броју, нити се што говори о њнхову оцу. Исто тако не пева се овде да им је Милица сестра, нити имају каквих одношаја спрам кнеза Лазара, те се тиме н може растумачити једно врло тамно место у познијој иесми о Бановнћ Страхињи. Несма ова ставља Југовиће у Крушевац. Љих је деветоро на броју, отац им је Југ Богдан, ] ) Оваки мотив има и у бугарској песми 52. код Дозона.