Prosvetni glasnik

ЈОСПФ ДОБРОВСКИ

101

умних и искусних људи стварало му је велико задовољство; али зато нису имали никаква утицаја на њега, и он би се смејао и при куђењу и при похвалама — ако би то долазило од људи недостојних тога посла. Само се у иозним годинама могло опазити на њему раздражење кад је видео да га нападају или из злобе или што га не разумеју." (Палацки.) Књижевно - научни је рад Добровскога огроман како по значају своме, тако и по разноврсности и количини. Тако га проФ. В. Јагић (у »Књижевнику«) дели на пет врста : библијски, старинарски, критичко-историјски, историјско-литерарни и језичарски. Познати чешки научар Игњат Јан Хануш врста рад Добровскога у десет одељака: богословски, јестаственички, привредни, старинарски, рад на црквеној историји, на етиограФији и историји чешкој и уопшге словенској,рад Добровскога каочлана „Чешког научног друштва", рад његов на пспитивању словенских језика, на изучавању чешке и уопште словенске књижевности и напослетку учешће Добровскога у журналистици свога доба, где би дошла и његова преписка. Ако се узму на ум његови псторијски и филолошки у ширем смислу радови — а то је оно што Добровскога чини великаном у читавој једној научној дисцинлини, Словенској Науци — онда је јасно да његови теолошки списи, уз сву стручност и темељитост своју, и његови покушаји природња,чки не могу стати упоредо са срећним творачким истраживањима његова духа иа пољу Словенистике. За то ћемо и говорити само, о иајзнатнпјим успесима његовим, а разлажући развој тога рада истаћи ћемо његове заслуге на пољу народног чешког језика и историје, па затим на пољу опште-словенске филологије и историје, у колпко може бити таког издвајања у пословима истог циља и једне природе * * * Приступајући помену заслуга Добровскога за народ чешки, потребно нам је поменути, даје сам Добровски врло мало писао на чешком језику. И ако љубљаше народ искрено и изучаваше језик и прошлост народну, Добровски не вероваше да ће тај

језик моћи послужити за језик књижевни. Њему се чињаше да Чеси неће моћи стићи да развију своју засебну књижевност. Све што ће се моћи учинптн, мишљаше Добровски, биће то да се одржи обична простонародна књижевност без већих претензиЈа и виших идеала. Таки су назори учинили те он не могаше младе трудбенике у народној књижевности тога доба убројити у ред својих најближих пријатеља. Њиховој предузимљивости и родољубљу добро би тада дошао глас Добровскога, те га, кад он оста доста хладан према свему, сматраху за човека који је рођењем Чех, а осећањем Немац. Онн не осгајаху дужни тој резервисаној улози Добровскога, ма да још за живота његова увидеше, колико му неправде чине кад сумњиче његово народносно осећање. Али је Добровски врло много учинио како за историју тако и за језик и литературу чешку. Историја, бејаше за прво доба књижевнонаучног рада Добровскога главни предмет изучавања и испитивања његова. Његови послови на историји народној носе на себи тип општег његовог рада: они се састоје у низу критичких испитивања и расправа појединих сдорних питања, већином започетих пре њега, и у критичким издањима с коментарима старих сиоменика, важних за поједине периоде народне прошлости. У томе је већином бирао питања из старих времена, у којима је тешко одвојити легендарне примесе од историјске грађе у колико је у легендама може бити. Тим је начином знатно допринео критичком претресању старих споменпка, важних за народну историју. »Мени треба сведочанстава, поузданнх сведочанстава, а не тек могућности; доказа, а не декламација . . (< писао је Добровски 17 86. године. Таким је својим радом Добровски утврдио емпиризам у изучавању Факата и показао надмоћност, првенство старијих извора према млађим. Главни је његов историјски рад упућен издању старпх латинско-чешких летописа; па онда на објашњење личности Јана Непомука, кога је католичка црква канонисала, те прогласивши га свецем вешто радила да њиме истионе у народу спомен Јана Хуса; овамо иде и тумачење имена Чех, којим је ра одбио укорењено веровање о пра