Prosvetni glasnik

310

НАУКА И НАСТАВА

Из овога се види, да је у београдској реалци било највише приправника од родитеља трговаца, затим од чиновника, а најмање од наставннка и занатлија. Свештеничких синова није било у овој реалци, а тако исто ни земљорадничких ни сдуаш-

тељских. У ужичкој реалци највише је бидо од родитеља занатдија. У онште би .10 је прииравника од родитеља свију стадежа, осем сдужитељског. Највише је било трговачких синова, а најмање земљорадничких.

НАУКА И НАСТАВА

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ и 0 ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧВОЈ РКПРОДУВЦИЈИ НАПИСАО Ник. М. 1'аки1| ПРОФЕСОР (НАСТАВАК) Нозаин и нсфелин, који су натријумови Фелспатоиди у Фонолитима, лако се декомионишу и на тај начин дају материјад за иостанак зеодита, а нарочито натролита, који прате десмин, апофодит, шабазит, кадцит и хијадит, који ките дуварове шупљина Фонодита. Сукцесија ових минерада је врдо често правидна: кадцит је најмдађи продукат а анадцим је најстарији, а измођу ових додази натродит и апофидит. Еалцедон, оиал, кварц, калцит, арагонит, сферосидерит, натролит, аналцим, доломит, десмин, стилбит, шабазит, аиофилит, ломонтит и још пеки силикати, који испуњују мандоде базалта, постају на нсти начин распадањем саставних едемената стене, у чијој се унутрашњости налазе те мандоле. Еод мандоластих чешких базалта види се да калцит следује зеодитима; код базадта из 8Је1>еп§е1)ћ - §е калцит долази иосде калцедонаи СФеросидерита, ијош на другим местима може се приметити правилна сукцесија у реду минерала мандода базадта. Некада су базалти прожети врло малим и танким а многобројним жицама кадцита, што се објашњава утицајем воде, која има С0 2 ; тада нема силиката. Каткад у пукотинама базалта преовлађују зеолити. (6ео1. Сгс(1пег стр. 193.). Најзад, на овај начин постаде су све нмнрегнације и геоде, које немају везе са продуктима ведиких дубина; друзе горског кристада, дискуна, албита, хлорита, епидота, апатита и многих других минерала, које се налазе у гранитима, сијенитима, диоритима и др. стенама (Мшега1о§1е, Тсћегтак). Рудне жице. Услед различних дисдокација, којпма је издожена земљина кора, ломе се, издижу се.

и набирају се од сваке руке чврсти дедови земљине коре и због тога стварају се пукотипе. Ове пукотине остају празне (врло редак сдучај) или, одмах или много доцније, бивају исиуњене Фрагментима стена, секреторним минералима, еруптивним стенама иди депоима топдих извора, који су кроз те пукотине текли. Нека је како мада димензија ових пукотина, опет оне имају своју интереспу страну како за минерадога, који у њима налази врдо лепе кристале разних минерала, тако и геолога, који у њима види појаве унутрашње динамике. Минерали, који испуњавају рудне жице јесу: кварц, који је врло чест и у коме се надази здато и каситерит; калцпт, доломит, сидерит, баритин и ®луорит. Но поред ових минерада надазе се и корисли минеради и њихова јединења, као н. пр. злато, сребро, бакар, прости иди сдожени судфиди олова, антимона, живе, сребра, бакра и гвожђа. Према оваквом различном материјалу којп испуњује рудне жице, изведена је нека иодела (минерадне и метадне), која је управо вештачка и произвољна, јер има предаза. Ево како се замишља постанак поменутих рудних минерада: калцит постаје директно било из кречних раствора (постанак калцитових жица у кречним стенама) било распадањем сидиката креча, који се налази у стени, која чини дувар пукотине; кварц постаје тадожењем из воде, које су утицаде на сидикате; баритин изгдеда даиостаје из извора, који садрже у раствору карбонат барита и који су дошди у додир са раствором адкалних судфата, или је постао мешањем раствора баријум-хдорида и сулФата креча или магнезијума; Флуорит се надази у жицама усдед тога, што адкадни карбонати декомпонују Флуорит, који се налази као споредни састојак стена саме жице, стварајући прц томе алкадни Фдуорид, којн је отишао у пукотине у виду раствора. Када пак адкални Флуорид наиђе на силикат креча, онда се образује Флуорит, који се таложи. Међутим, овај минерад се доста лако раствара у води и може постати у самој нукотини; сидикати, а погдавито зеолити, могу исто тако бити у жицама, као и друзама