Prosvetni glasnik

радн>е глабнога игосветног савета

15

којим су спроведени Савету на одену сви акти ио кривици г. Грујице Протића учитеља. Савет је одлучио: да са умоле г.г. Димитрије Довијанић и Љубомир Миљковић, редовнн члаиови Савета, да изволе све ове акте нроучити и Савету ре$еровати. VII Прочитано је писмо г. Мииистра просвете и цркв. послова од 18. овога месеца ПБр. 26711, којим је спроведена Савету на оцену модба г. Чедомира Вучићевића, учитеља, који је молио да му се уваже неке године привремене учитељске службе. Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да нзволи ову молбу ироучити и Савету реФеровати. VIII Прочитана су писма г. Министра просвете и црквених послова од 19. и 20. овога месепа, ПБр. 27195 и 27236, којима су спровенене Савету па оцену молбе Милисава Маринковића, ђака III разреда учитељске школе, и Љубомира Јовчића, ђака Велике Школе, који су молили за благодејање из Фонда пок. владике Вићентија. Савет је одлучио: да се причека докле истече рок стечају, који је расписан за питомце овога Фонда, па ће се онда молбе свих пријављених кандидата узети у оцену и тада ће се извршити избор. IX Прочитано је писмо г. д-ра Љубомира Недића, проФесора Велике Школе. којим је вратпо непрегледану „Логику за средње школе" од г. д-ра Милана Шевића, проФесора у I београдској гимнасији. Савет је одлучио: да се умоли г. д -р В. Бакић, ироФесор Велике Школе, да као други реФеренат изволи ово дело прегледати н Савету ре®еровати: може ли се оно употребити као уџбеник у вишим разредима средњих школа. X Прочитан је реФерат г. Жив. Ј. Јуришића, проФесора II београдске гимнасије, о делу: „На Мирисном Златибору" од г. Срет. А. Поповића, који је молио да се ово његово дело откупи за поклањање ученицима о годишњим испитима , и да се препоручи књижницама. РеФерат г. Јуришића гдаси: Главном Просветном Савету Прочитао сам спис „На мирисноме Златибору", који ми је Просветни Савет изволео послатина пре-

глед. Предмет ове књиге је опис једнога путовава и изласка на Златибор по коме се путник обазрео па погледао и по целом златиборском срезу. Погледе је своје најпре и највише зауставио на народу тога краја. 0 природи и природнинама Златибора мало нас обавештава. У посматрању и опи-сивању златиборскога среза, који по Златибору доби име а овај га позајми од златнога бора (тај бор у овоме спису иије спомепут), заборавило се осинорити га. Док је изнето и колико километара има међашка линија са западне стране према Босии и с јужне ирема Старој Србцји, дотле северне и источне границе нису ни забележене. 0 земљишту Златибора и геологи.ји златиборскога среза овај нас слис мало обавештава, јер оно што је поменуто на 13 и 17 стр. ове књиге врло се губи према ономе што је о Златибору и његову подгорју изнесено у Геологији Србије I део ТопограФска Геологија од Ј. М. Жу.јовића етр. 328 до 331. — Мало је више казато о ФЛори (стр. 17) тога краја, али и то је иремало. Простране н густе шуме по Златиборском срезу саставља махом дрвеће из Фамилнје четинара, и у њима су заступљене скоро све врсте тога дрвећа које у Србији расте. У овој књижици поменуте су: јела, смрча, бор и оморика, за коју се само наводи да ју је Панчнћ у томе срезу открио а не казује се и .на коме баш месту она расте. Мунику (Ршив 1еисос1ег1Ш8 Аи1) од Негвина и са Муртенице и тису са Торника овај састав и не спомиње. Прве на другоме месту у Србији нема а и друга је врло ретка. 0 осталим биљкама, што само у томе срезу расту и не говори се, а тих је подоста на број — око 20 Фела. — Па и о Фауии златиборскога среза налази се само трага у овоме сиису а на страни 75 и 77. И остадој садржини имало би се шта приговорити, понешто сам у кљизи иодвукао или са стране забележио. Овај сппс не би могао нослужити за награђивање ученика основних школа о годишњим испитима, а могао би се препоручити за књижнице основних шкода. У Београду 30 октобра 1896 год. Жив. Ј. Јуришић нроФесор у II беог. гимнасији. Према овом реФерату г. реФерента Савет је нашао: да се ово дедо не би могло употребити за награђивање ученика основннх шкода о годишњим испитима, али би се могло нрепоручити књижннцама основних шкода.