Prosvetni glasnik

— 71 -

Проценат ђака, који су због болести оставили школу, највећи је у црноречком округу, а најмањи у Београду. Најзад, проценат ђака, који су оставили гаколу из разних узрока, највећи је у Нишу, а најмањи у црноречком округу. Интересно је поређење морталитета ђака у основним школама с морталитетом деце у опште. Пошто из 1890. године немамо података о умирању градског и сеоског становништва посебице, то ћемо узети ове податке из 1891. године. Тако, у 1891. години умрло је од 100 деце у доби од 6 до 14 година. 1 )

110 градовима

по селима

у опште

мушке ■ • •

• • • • 1-15

0-99

101

женске ■ •

0-96

0-99

Свега •

0-98

100

Кад овај морталитет поредимо с морталитетом ђака, налазимо истина малу разлику, ну ипак, да је морталитет деце по градовима и по селима био већи од морталитета ђака, а у опште да је био подједнак. Напред смо видели колико је било ђака у ооновним школама ио окрузима на крају 1891.—1892. школске године. У овој таблици изнећемо проценат тих ђака за сваки округ посебице.

ОКРУЗИ Г)ЕРАВ,ТЕМЕДТ8 '

Од сто уписаних ђака остало је до краја године у школама 8иг 100 е1еуез шбсгНз зоп! гез1еа јиз^и' а 1а 1ш Де Гаппее 8со1а1ге аих есо1ез 1

т д о § 55 счЗ Р4 гао 0 ОЗ о п ^

т 3 о К Д о ^ 8 ^ N ТЗ

В 02 И о <'3 гг 3

ОЈ о т 8 О N р « сХ) О сЗ О о ГД о >•

в 1 = = -О) § с >• 03

Ваљевски — Уа1уеУО • • • • Врањски - Уга^пе Крагујевачки — Кга^ошеуа1 ;2.

88-06 87-82 85-85

85*35 88*92 81-05

80-90 87-85 82-54

91-09 88-10 86-66

87-75 87-94 85-30

ОКРУЗИ БЕРАЕТЕМЕХТ8

Од сто уиисаних ђака остало је до краја године у школама 8иг 100 е1етез тзсгНв воп1; геа^ез јизди' а 1а Дп с!е 1'аппее зсоГагге аих есо1ев

Крајински — Кгаупа • • • Крушевачки — КгоизћеуаЈг Моравски — Могауа • • • Пиротски — РшНе .... Подрински — Ро(1гЈ§пе • • Иодунавски — Рос1оипау1уе Пожаревачки — Ро,јагета1;2 Руднички — КоиЉпк • • • Тимочки — Тхшок • • • • Тошшчки — ТорШиа ■ • • Ужички — ОијНге .... Црноречки — Тггпа Кека ■ Град Београд — УШе (!е Ве1 §гас1е Град Ниш — УШе Ле Кгсће

Свега

То1а1

СО (3 О О« к сЗ « ћД 9 05 о

^ о О (Г) Нч

2 м N Ф И д О .ГЈ ^ Т" — *ч

СС О ЧгЈ т § ® © .гч о >

У опште еп депега!

89-93

88-19

88-61

90-11

89-60

87-22

86-03

85-22

88-39

87-08

83-83

88-77

86-66

82-81

84-37

87-49

71-56

77-62

92-91

85-48

90-76

82-77

87-83

91-04

90 02

92-30

72-45

87-27

92-92

92-19

88-15

85-79

83-76

89-72

87-97

83-72

80-33

85-14

82-85

83-50

87-07

86-96

89-24

86-64

87-59

86'56

86-58

81-14

89-66

86-56

81-28

81-02

78-90

85-19

82-22

92-70

94-08

92-67

92-93

94-23

83-03

78-69

81-11

81-11

78-79

74-29

77-19

77-19

87-31

83-27

83-51

88-87

86-81

Да бисмо видели каква је разлика у овом погледу између 1882. и 1892. године, ми ћемо поредити њихове проценте. Тако, од сто уписаних ђака остало је до краја школске године

у школама мушким • • женским • градским • сеоским у опште

1882. год. 1892. год.

81-59 85-13 83-89 80-56 8207

+ 5-72 — 1-86 + 0-38 + 8-31 + 4-74

') Види Државоиис Србије св. XX стр. С1ЛТ.

Дакле, у мушким и сеоским школама била је највећа разлика. У мушким, градским и сеоским школама био је мањи деФицит ђака на крају школске 1892. године, него пре десет година. У женским школама, на против, био је већи деФицит. У оиште, деФицит ђака у 1892. години био је мањи за 4-74 процената, него што је био у 1882. години. У овој таблици имамо број ђака, који су положили испите и прешли у старије разреде.