Prosvetni glasnik

ковчежпћ

173

ватну школу, која је ио програму равна народним гаколама; народнс школс нримају децу смих всроисповести; према томе у њима влада слобода вере и савести. Школе, у гланном, издржавају општине. Свака општина обично чини засебну просветну јединицу а у случају потребе могу и више општина, ради издржавања школа, састављати тако звану „школску оиштппу" (8сћи1$етешс1е) у том случају о школама се старају изборпе школске комисије. Свака општина (8с1ш1кге1з) мора имати зграду за гимнастику и игре. Просветна Управа (кантбнско министарство) може наредити општинама да зграде и остала наставна средства замене новима, ако она не би одговарала хигијенским и педагошким захтевима. Планове увек иредходно одобрава просветна управа. Општине су дужне даватн сваком учитељу осем плате, још и „достојан" квартир, за тим огрев или у натури или у новцу и најпосле 18 ара земље угодне за обраду, на уживање. „Деца сиротнихродитеља" добивају бесплатно школске потребе. За покриће школских трошкова, у свакој ошнтпни постојн „школски фонд ", који се оснива и одржава с помоћу разннх извора. У школама се уче заједно деца оба нола, али оиштине могу у договору с нросветном управом оснивати и засебне разреде за дечаке а засебне за девојчпце. У једном разреду не може бити више од 60-торо деце различних година или 70-торо истих годнна. У нижим разредима нредају обачно женске. Мннимални је програм овакав: библијска исторнја, „матерњи" језик, аритметика, основн геометрпје п књиговодство, важнпје партнје из јестаственице, биограФија и историја бернске републике (кантона) п Швајцарског Савеза, а ако је могућно и оншта историја, невање, цртање, гпмнастичка вежбања за мушку децу н ручни рад за женску децу. А.ли, свака општина може учиннтп обавезним гимнастику н за женску децу и ручнп рад за мушку децу. Под речју „матерњи језик" разуме се Француски или немачки, онај који се говори у дотичној општнни, алн ваља додатп, да се у немачким школама предаје увек и Француски језик и обратно. Плату учнтељима издаје и општина и држава (кантон). Општгше су дужне давати најмање 450 Франака годишње а где је плата већа од тога минимума, тамо се не сме смањивати; држава даје, у току нрвих пет година службе, од своје стране 500 Фракака; а за тим се та сума повншава тако, да учитељ после 10 година службе, добива од државе 800 Франака. Према томе, минимална плата учитељима народних школа у бернском кантону

варира између 950—1250 Франака; у ствари она обично превазилази минимум, јер општине обично више плаћају. После смрти учитељеве онштина издаје његовој породици плату за три месеца. По истеку 30 година службе учитељ добива — у ствари доста незнатну — пенсију. Сиротније општине добнвају од државе помоћ за оснивање школа. Ако ма која општина жели да уведе бесплатно раздавање школских потреба, држава увек покрива један ^ео расхода. Општине су дулсне одржавати бар по једну бесплатну народну библиотеку. А покрај свега осталога, држава (кантоп) издаје сваке године на уређење школских и народннх библиотека — 15000 франака. Избор учитеља вршн се овако: кад се упразни учитељско место у каквој школи, онда се то у службеном листу публикује и у једно се изложе све дужности учитељеве и услови, које општина прима на себе; ту публикација има силу уговора. Кандидати у току извесног времена, после горње публикације, подпосе своја документа општпнској школској комисији, која учитеља бира без икаквога учешћа власти. Учитељ се бира на шест годипа; а ако се десп да његово шесто на три месеца ире истека рока, — не буде оглагаено за упражњено, онда се сматра да је пређашњи учитељ изабрат понова с истим условима. Школска комисија може захтевати, да кандидати па учитељска места,'држе пробна прсдавања у присуству педагога, кога буде одредпла школска управа. У школској комиспјп учитељ пма „саветујући глас". Комисију бирају сами грађани; у њу може бити нзабран и сваки иунолетан грађанин, који није у сроству с учитељем, Похођење школе обавезно је за децу, ночевши од шесте године; у случају кад је дете болесио или недовољно развнјено, комнсија му може продужити рок ступања у школу за једну годину. Обавезна настава траје девет година; али оиштине ако нађу за потребно могу тај рок скратити на 8 годнна. За нередовно похођење школе, одговарају дечији родитељи или стараоци. Зв то постојп новчана казна 3 Франка или затвор од 2—20 дана, који се изриче но одобрењу т. ј пресуди судској. Осем ових ннжих школа , општине, ако је то могућно, оснивају више народне школе — епеИ:ег1е Ођег8с1ш1е и РогЉ11с1ип§88с1т1е); општпне их могу прогласити за обавезне а држава (кантон) прима један део трошкова на себе. — Приватне гаколе допуштене су само нод условом, да не буду ни у ком погледу изостале иза. народних школа.