Prosvetni glasnik

0Д1'0В0Р ПА ИСПРАВКУ

ско1' изучавања озона. На протпв лакше је иочетницима у Чемији ирво ноказати како озон енажно оксидпше и тек онда теоријом тај хемизам објашњавати. 23. Није истина да сам тражио да се наведе хемизам о бељењу органских боја сумлор-диоксидом, већ сам прпметио само, да у делу г. Лозанића нема ни помена о хемијским особинама сумпор-диоксида. 24. 25. и 26. Правило је да се у уџбенике не уносе неаналисана једињења и претпоставке, које нису довољно доказане, као н. пр. да је аргон алотропска модификација азота, или да се у воденом раствору амонијака налази амонијумхидрат, или да се говори о недоказаној конституцији силицијумових киселина. И за то сам само и учинио оне примедбе о аргону, амонпјум-хидрату п силицијумовим киселинама. 27. Не могу да се сложим с мишљењем г. Лозанића, да се у једном уџбенику хемизам царске воде може представити ма каквом једначином, тек само да се покаже како се у царској води развија хлор. У таквом случају онда би најбоље било и не служити се једначином, већ просто описати процес без једначине. 28. Моју напомену о фосфору уеваја г. Лозанић. 29. На примедбу у моме реФерату о томе, како је извесна особина ФОСФор -водоника погрешно иредстављена, одговара госл. Лозанић, да је то учињено с тога, што течан фосфор-водоник »није унешен у дело.« Према томе изгледа као да је у извесним нриликама допуштено, да се особине неког једињења могу и погрешно нредставити? Али како то није допуштено, онда је и моја наиомена о ФОСФор -водонику са свим умесна. 30. Г. Лозанић вели »да у гимназиском уџбенику« иоред уобичајене старе Формуле сичана »не треба ни номињати формулу А з 4 0 6 .« Међу тим одређнвањем гасне густине сичана, као штоје познато, доказано је да је Формула сичана Аб 4 0 6 а не Аз 2 0 5 . С тога сам и напоменуо да поред оне уобичајене Формуле, која није тачна, требало би »наиисати и праву Формулу сичана«, која ни најмање не смета да се објасни и све оно, што би г. Лозанић желео старом Формулом да покаже. 31. »0 распореду елемената по Фамилијама (< вели госп. Лозанић »могло би се дуго говорити, па да се опет не дође до споразума«. У овом случају допушта дакле г. Лозанић разна гледишта и не налази да су моје »замерке« »неосноване« и »неистините.« Према томе код ове тачке не морамо се за сада задржавати. 32. »Кад се баци угаљ у ложионицу слабе промаје« вели г. Лозанић »црво ће се димити, јер му се сагоревају сви продукти суве дестилације. Пошто је ово распадање довршено, дима више нема, али у димњачким гасовима има доста угљен-моноксида. То ненотпуно сагоревање горива своди добро удешени димњак на минимум, али га не може са свим отклонити.« Не верујем да г. Лозанић заиста мисли, да је на тај начин доказао, да угљен-моноксид постаје онако, као гатоје то у његовом делу изложено, т. ј. да угљен-моноксид постаје но овој једиачини: С + 0 = 00 Оним примером са ложионицом то није заиста доказао, јер се зна, да кад угаљ сагорева нрво постаје угљен-диоксид, који тек на вишој температури, дејством угл>ена, нрелази у угљен-моноксид. »Опитом је доказано, да кад се сув ваздух спроведе преко загрејанога угља на температурп од 400—700°,

179

ствара се готово искључиво угљен-диоксид. Преко те темиературе количина угљен-моноксида расте и од 1000° на на вжше постаје готово искључиво само угљен-моноксид. Из искуства такође знамо, да кад температураунећи није врло висока (није преко 1000°), онда утљен сагорева безпдамева, а на јакој топлоти види се нламен, т. ј. на нижој температури ствара се угљен-диоксид, гас који није заиаљив, и тек на вишој температури дејством угљен-диоксида на угљен постаје угљен-моноксид, гас, који је запаљив и који се плаветним цламеном сагорева.« Црема томе са свим је умеспа моја примедба, да угљенмоноксид не постаје онако као штојеуХемији г. Лозанића из С О« већ из СО, + С. 33. »Органска једињења« вели г. Лозанић »систематишу разни аутори разно.* То и ми знамо, али, да исти аутор исти систем једном сматра да није ни за ученике Велике Школе (иошто је тај систем »згоднији за ученике који су већ уиућени у Хемији*), а други пут да тај исти систем, који цо ранијем мишљењу г. Лозанића није ни за ученнке Велике Школе сад уноси у уџбеник за средње школе, даје такво разоновање о усвајању једнога или другога система погрешно — о томе нема сумње. 34. Нисам се чудио већ сам био само толико слободан да ириметим, како је »уобичајена подела органских једињења простија од оне, која је у књизи г. Лозанића. Да она простија иодела органских једињења није моја нити пак да она »не обухвата сва органска једињења«, као што то г. Лозанић тврди, о томе лако је свакоме уверити со из ма кога новијега странога дела Органске Хемије, у коме је та подела примењена. 35. Није истина да »жалим«, што г. Лозанић није »о индигу ализарину, наФталину и антрацену више казао« и што им није »конституцију изнео«, већ сам напоменуо само да јеу ред непроцењених једињења госп. Лозанић погрешно уврстио и свестрано проучена уједињења, као што су: индиго и ализарин, и да се не види, према госп. Лозанићевој подели, »којој врсти угљено-водоничних једињења наФталин и антрацен припадају«. И у овом случају г. Лозанић не говори о мојој примедби, већ о некој другој, коју ја нисам учинио. 36. Псто тако није истина да се у моме реферату помиње шта је »довољно« да ученици средњих школа о угљенпм хидратима науче. То питање, које госп. Лозанић сад износи, нема никакве везе с поделом, о којој сам говорио. Подела угљених хидрата у Хемији госп. Лозанића није савремена. Г. Лозапић на иослетку замера, што у моме »ре®ерату нема ни једне добре речи о делу једнога човека, који је предавао ту науку четврт века« и т. д. За „Хемију за средње школе." од г. Лоз<>нића истииа казао сам еамо то, да може да се арими као уџбепик у ередњим школама, јер боље за сада пема. Али, као што видим, то није било довољно. Нужно је било нарочито још да истакнем како је ово дело г. Лозанића иначе добро и како је госп. Лозанић нема сумње у стању и много боље дело да изради, а да ово с тога није тако добро, што је на брзу руку рађено и т. д. Али о свему' томе мене Просветни Савет пије нн питао. 26 Фебруара 1897 год. Београд. Д-р Марко Т. Леко.