Prosvetni glasnik

ковчежиђ

293

се учитељ сдужи у службеној преписци су вазда чисти, са натписом : „Краљевско-српска каданска основна школа". У средини је српски грб. Ово је ва граници пиротског округа, а многе наше школе по већим варошима немају тога. Да ли је то баш што се нема?! Судећи ко оној горњој ситници смео бих тврдити да каланска школа нма п остале потребе. За то треба одати и овим путем хвалу овом заузимљивом учитељу и увиђавној општини, која се свесрдно стара о нацретку евоје школе и школске омладине. Миоге општине наше, и многе колеге, могле би се угледати и ва каланску општину и на њезина учитеља.

Фонд сиролашних ј ченика лесковачке гимназије. — Старог капитала до 1895 било је 578'10 динара. Од тада па до 30 јануара 1897 приновљено је 1292'50 динара. Свега дакле фонд има 1870'вО Од овога фонда издржава се 27 ученика и 2 ученице.

Нова болест међу жколском дедом. — У скорашњој седници бечког лекарског другатва објављено је, да је у једној бочкој основној школи, за неколико дана оболело 35 девојчица од грчева у грлу. За грчевима долази дрхтавица, слабост у ногама и најзад несвестица. Први наступ болести показује се у томе, што деца отпочну јако јецати. Ти случајеви су се показивали само на слабокрвним довојчицама од 10 до 12 година. 1'рчеви су у неких девојчнца трајали цео дан, а код неких осам дана. Све оболеле ученице најпре су отпугатене из школе, ради опоравка, на годпну дана, али кад им се број знатно умножио, затворена је цела школа. „ЖргеДак".

Пронисн, прописнице, веџбанке и цртанке у основној школи. — Београдски учитељски збор претресајући иитање о прописима, проиисницама и цртанкама, нашао им је оного незгодних страна. Махне прониса и нроннсница, у главноме свео је на ово : а, Обликом су неподесни; редови су им врло дугачки; б, Артија им је лоша; има доста влакана, које кваре писање; в, Прописа, иропнснпца и веџбанака има 17 бројева, чиме се нрави велика забуна; књижаре их никад немају све; г, Размак у линијама је неподесан. Доказ су бројеви прописа 4, 5, 6 и 7 и прониснпце 2—3. Тачкасте косе линије су у њима непотребне ; д, Број редова у прописима и проииснпцама је ведики. Толико се не можс исписати за 1 час, ако се иажљиво нише, нарочито млађа деца; ђ, Први редови у нрописима су незгоднп; пмају и погрешака. Без њих би учитељи показивали деци и уиућивали децу у писању, од чега би бнло веће користи, но кад ђаци често сами пишу прописе не пазећи ни на лепоту ни на нравилност. е, Пише се на целој страни једио слово или једна реченица. Тиме се дете замори, рад му иостаје досадан и монотон;

ж, Најзад се не слажу с програмом за основиу школу. Као поправке у овом погдеду збор у гдавном иредлаже ово: 1). Да постоји само: писанка и веџбанка; 2). Величина да буде од '/ 4 табака. Да се листови ушију дужом, а редови да иду краћом страном; 3). Тачкастих линија да нема; 4). Писанака. да буде 4 броја и вежбанака 3. Цртанкама су махне ово : 1). Мале су : артпја им је рђава ; 2). Слике нису правилно пробране. Не иде се од лакших тежим. Геометријских слика је много. 3). Због рђаве артије не могу се погрешке слике брисати, те остају и непонрављене у цртежу. Цртанке треба удесити: 1). Да их буде свега 4 броја. Први број да је кариран целим линијама; други број кариран тачкастим линијама у размаку од 1 с. м. а трећи број се истим линијама у размаку од 2 с. м. Четврти број чиста, бела артија. 2). Цртанке да буду веће. Прва три броја као писанке, а четврти број још веће. У прва три броја артија да буде полуцртаћа, а у четвртом артија за цртање. 3). Прегледи за цртање, као п упуство учитељима за предавање ове вегатине, да 63'ду одвојено штамнани. Г. министар просвет^ прихватиће свесрдно ове нредлоге, јер се њима може само ноправити и сувише слаб успех и у ппсању и у цртању по нашим основним школама.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ 8. Вгпбша. ЂетегЈсипдеп пЂег тасе&отзске Зпззгсаззег—ЖоИизкеп. (Ех1гаИ (1и Сотр1е-Кеш1и Дез 8сеапсез (1и 1,го131ете соп&егб8 т1егпа1лопа1 <1е гоо1о§1е. Геу<1е — 16 — 25 8ер1ет1>ге 1895). ЕеуДе 1896. У Наставнику за 1895. год. (стр. 226 — 227) приказао сам 81игапу-ев рад о мекушцнма македонских језера. Загребачки ирофесор и специјалиста С. Ерусина, при једној носети бечког јестаственичког музеја, имао је прилике не само да разгледа целокупну збирку, већ да добије и неколико нримерака за упоређење, на основу којих је и написао горњи чланак. Позната је ствар да се у Средњој и Јужној Азнји, па чак и у Северној Амерпци, находе сродници терцијерне фауне молусака балканских земаља, Славоније, Хрватске, Угарске. Проф. Брусина, међу облицима рецентне, маао познате, македонске фауне модусака, нашао је облике који су внгае или мање директни потомци терцијерне фауне горе номенутих земаља. У толико су, за нас у овим крајевима, од већега интереса ове Брусинине Наиомене. С тога ћемо се мадо више задржати на неколиким 81игапу-&шж облицима, износећи мншљење проф. Врусине, данас неоспорно најпозванијег стручн.ака за ову групу животињских облика. Б-г 81игапу за своју нову врсту 1'1апог1лљ ((ЈугогМз) тасеЛопгсиз држи да је сродна са Линеовом