Prosvetni glasnik

ковчежиђ

301

јинског. Још је служио у Штубику, и у Слатини, истога округа. Умро је 1. августа 1896. године. За врене учитељевања имао је једну добру и две одличне оцене. Живео је 26 година, 4 месеца и 20 дана, а у учитељској служби провео је само 2 године и 10 месеци. Шарко БацковиК, рођен 1869 године у Пјеишвцима, у Црној Гори. Школске 1883/4 г. свршио богословију у Београду. Био је пеко време учитељ и у Црној Гори. Служио је као учитељ 3 године и 2 месеца. Августа 24. у 1896 години убијен је од зликоваца у Моравцима, округа рудничког, где је и учитељ био. За рад у школи имао је 1 одличну и 2 врло добре оцене. Миливоје ЖивотиК , рођен 20. јуна 1868. године у Санду, у Банату. Школске 1889|90 год. положно учитељски иснит у Београду са врло добрим успехом. Првн иут иостављен за учитеља 28. септ. 1890. године у Малошишту, окр. топличког. Још је служио у Жагубици и Живици, окр. иожаревачког. Умро је 5. септембра 1896. год. у Београду. Живео је 28 година 2 месеца и 15 дана, а у учитељству је провео 5 година, 11 месеци и 7 дана. Спадао је у ред врло добрпх учитеља. Лсиосава ШишмановиКка, но рођењу Станковићева, рођена је 1870. год. у Беотраду. Свршила београдску Б. Ж. Школу и положила учитељскн исиит с добрим успехом. Први иут постављбна 20. октобра 1889. године за учитељицу I разреда мушке школе у Крунњу. Још је служила у Сталаћу, Варварину, Корману. Дуго је боловала, а умрла је 22. септембра 1896. г. у двадесет седмој години свога живота у Београду. Служила је свега 6 година 11 месеци и 13 дана. По оценама добивеним за рад у школи, нокојница је припадала реду врло добрих учитељица. Драгутин Мирковип. рођен 25. августа 1868. године у Чачку. Школске 1889[90 године свршио је Учитељску Школу у Београду и положио учитељски испит са врло добрим успехом. Први пут постављенјеза учитеља у Брестовцу, округа крајинског. Још је служио у Краварици, округа рудничког и 9. септембра 1896. год. иремештен је у Тијање, окр. рудничког. 23. септембра исте године извршио је над собом самоубијство. За све време својега учитељевања (а служио је као учитељ равно 6 година) за рад у школи оцењиван је увек и само одличним оценама. Живео је 28 година и 28 дана. Илија ТутуновиК, свршио Нишку Учитељску Школу и ноложио учитељски исиит с врло добрим успехом. За учитеља је постављен 15. фебруара 1891. године и то у Новом Хану, окр. тимочког. Још је служио у Николичеву, окр. црноречког; Михаиловцу, окр. крајинског, и у Вратни истог округа. Умро је у Београду 29. октобра 1896. г. У учитељској је служби провео 5 година, 8 месеци и 4 дана. Имао је 2 одличне и 3 врло добре оцене. Павле М. ПоаовиЛ, рођен 7. јуна 1871. године у Војсци, округа ваљевског. Био је иривремени учигељ нешто више од 3 године и за то време за рад у школп добио је три врло добре оцене. Умро је 13. новембра 1896 године у својој 26 години. Свима овим умрлим просветним радницима, нека је светао спомен и лака српска земља, чију су децу они учили и васпитавали.

ј МИЛОШ ДИМИТРИЈЕВИЋ ПРЕДАВАЧ ВРАЊСКЕ ГИМНАЗИЈЕ. рођен 17. ееатембра 1871. ум$о 10. аирила 1897. год. Миша је живео само 25 година. Кратак век за човека жудна живота, али довољно времена, да се позна ваљан наставник, искрен друг, добар грађанин, нежан син, мио брат. Као послушно дете сиромашне породице учио је веома марљиво. Основну школу свршио је 1883. год. а гимназију 1890. Обе школе свршио је у Београду. Велику Школу учио је учећи и себе и друге. По свршетку школовања добио је предавачко место у врањској гимназији. Дошао нам је у Врање новембра месеца. Похитао је ол,мах у школу, али није могао држати прве часове. Његовом слабом здрављу пут од Београда до Врања, био је и дуг и заморан. Лагано се оаорављао, а са опоравком и посао у школи био је интенсивнији и успешнији. Одушевљавао се нашом народном историјом. Весео и задовољаи јо долазио међу своје другове са часа кад је што занимљиво предавао. Раздраган је био кадгод се могао похвалити заинтересованом пажњом својих ученика. То је бивало често, веома често, бивало је сваки дан, јер је Миша био оличена веселост. Пун нежности према својој фамилији, осоћао је сву тежину обавеза које је имао и ирема мајци и према сестри. Сиротиња је кад-кад искрен помагач васпитачу. Свом синовском преданошћу старао се, да му мајка заборави минуле дане невоље и немаштине. То није никада заборављао. Да ово постигне требало је радити још нешто поред тешког и замашног школског рада. Његово н иначе оронуло здравље морало је и ако није могло, да поднесе те тешке наиоре. Кад је најслађе сневао да ће се мајци истински одужити, опора му је јава снове покварила; кад се мајка највише надала, нада јој се прекрхала! Сав његов живот био је испуњен старањем о школи, о својој личној спреми и старањем о својој фамилији. Смрћу његовом школа је изгубила много, а породица све. Колико је био и виђен и мио у Врању сведочи његов спровод, а три опроштајне речи, дока3 УЈУ Д а га се другови дуго сећати и да ће га ученици дуго спомињати. То ће бити и највећа утеха његовој неутешној мајци, јер ће она од сада само и живети у успоменама на свога и нашега Мишу. Својом добротом је заслужио да га се дуго сећамо!

Одговорнц угкдиик: Л»уб. м. Давидовнћ.