Prosvetni glasnik

708

КОВЧЕЖИЂ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Грађа за карактеристику ученика. — Да би учитељ могао што боље проучити карактерне црте свакога иојединога ученика, иедагози ирепоручују, да се од родитеља ученичких потраже писмени одговори на ова питања : 1. Да ли је дете у опште здраво ? 2. Које је болеети преболело?.. Кад? 3. Да ли^%су болести оставиле гатетних иоследица и које су с Јогледом : а) на очи, уши и ост§,ла чула; б) на говорна оруђа (муцање, пентање); в) на врат, г) на плућа, д) на срце (отицање крви на нос) ; ђ) на кичму ; е) на друге делове тела?.. 4. Имали дете какве друге телесне махне или слабости, на које би се школа морала обзирати? Ко.је су ? Да ли су грчеви, болести бешике, главобоља итд. 5. Да ли је дете преко дана меого само себи остављено? Ко се највпше бави с њим?.. Живе ли му још родитељи ? Има ли старије браће ?. Има ли, млађе браће?. 6. Да ли је дете поверљиво, будно (трезвено), ведро, нлашљиво, осетљиво, тешко, блесасто, и воли ли ред и истину?.. 7. Да ли је иохађало забавиште?. Колико дуго?. 8. Има ли рђавих навика ? Које су му те навике ?. 9. Које склоности и спретности показује (Која му је најмилија забава)? 10. Да ли постоје домаће непрнлике, које би штетно утицале на ћуд детета? Које су ? (Ово усмено саопштити). 11. Нарочите (посебне) жеље родитеља у погледу детињег васпитања у школи. 12. Друга опажања. Ко је дао ове податке? (Отац мати, обоје, деда, баба, стараоци). У посебним рубрикама учитељ бележи своја опажања у погледу: 1. здравља (храна, одношаји стана, чистоћа, чврстина, извеџбаност говорних оруђа, чула и покретних органа) ; 2 знања (занимање, домаће штиво, наука и вештине), 3. карактера (јачина и чврстина воље и рада); владање прпликом школских свечаносги, тпетња, у школском врту и т. д. Ти одговори родитеља и опаске (примедбе) учитеља, служе као основа за проучавање детињег душевног живота и за стварање „детињих слика". Ову белешку узесмо из 42. броја ^ДаргеЉа" педагогаког часописа који излази у Загребу, са уверењем, да ће она моћи заинтересоватн и наше учитељство, па можда некога изазивати да и сам учини покушај у овоме питању.

Српска учитељска школа у Горњем Карловцу. — У овај завод уписало се ове године 59 приправница : 18 у I, 14 у II, 12 у III и 15 у IV разред. Од свих су 42 из Хрватске и Славоније, а 7 су из Босне. Прошле године је било 14 приправница католичке вере.

Учитељска заклетва. — Како многи учитељи осаовних школа, приликом свога ступања у учигељску

службу нису положили прописну заклетву то је г. министар просвете, позивајући се на чл. 53. закона о основним школама расписом наредио : да сви (и прнвремени и стални) учитељи, који до сада нису заклети, одмах положе законом прописану заклетву.

Граматика пољског језика. — Г. Радован Кошутић, лектор Велике Школе израдио је за потребу својих ученика граматику иољског језика, која ће се по одлуци г. министра просвете штампати о државном трошку у 500 примерака. Г. Кошутнћ је израдио и читанку за учење пољског језика, давиги јој наслов : „Огледи књижевног језика пољског" која се такођа у државној штампарији о државном трошку штампа.

(Гизшазијски музеј). — Одлуком професорског савета ножаревачке тимназије, основан је при истоме заводу Музеј, ради прибирања и чувања старина, поглавито из пожаревачкога округа.

Иредавање Стеногра<мје. — Г. Министар просвете усвојио је и одобрио предлог директора ножаревачке гпмназије, да се ученицима VI, VII и VIII разреда у томе заводу предаје Стенографија са 2 часа недељно. Ову корисну вештину предаваће оним ученицима поменутих разреда, који би то желели, г. Рудолфо Бикловић, професор исте школе.

Нов питомац. На упражњено место нитомца, који из задужбипе пок. Јеврема Панића, добија годишње по 480 динара, изабран је од стране Академијске Управе на Великој Школи Ранко ТрифуновиК, правник I године. Овај избор потврдио је и г. Министар просвете, решењем својим од 24. новембра ПБр. 18696.

Број иеписмених људи у европским земљама. — 0 броју неписмених људи у европским земљама ностоје овакви подаци. Најгоре стање образовања јесте у Португалији, у којој на 100 становника долазе 67,35 ко.ји не знају ни да читају ни да пишу. За њом долази Италија, која и поред толиких университета има 52,93% непиомених; даље Галиција и Буковина са 45,68%, руска Пољска са 39,32%, Угарска са 37,69%, Русија са 36,42%, Аустрија са 32,70%, Грчка са 25,18%,, Румунија са 17,75%, Белгија. са 15,22%, европска Турска са 19,77%, Валес са 10,43%,, Чешка и Моравска са 8,98%, Шпанија са 8,78%, Ирланд са 7,27%, Финлан са 3,58%, Француска са 3,50%, Енглеска са 3,49%,, Нидерлапд са 3,38%,, Шотланд са 2,83%,, Немачка са 2.49%,. Норвешка са 1,02%, Шведска са 0,74%,, Швајцарска са 0,60%, и најпосле Данска са 0,49% неписмених,

Први збор наставника немачких продужних школа. — Немачке продужне школе постоје по закону више од 20 година, али је тек ове године покушано да се шири кругови заузму за обавезну општу