Prosvetni glasnik

38

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

личе више на животињскс гласове него на немачки језик. ■ У нарочите особине од којих заморавање зависи, рачуна писац снагу ученика, храну, навике, ревност. Тако понеки може дуже времена радити и врло тешке послове, док би за другога и нодовина тога бил.е праве Танталове муке, особито ако је сдабуњав и надражљив, ако му је рђава храна и није навикао на рад, ако нема интересовања нтд. На основу овога и каже писад, да је тешко вероватп, да ће се уонште моћи утврдити поуздапе границе рада; ово у толико пре што брзина, којом заморавање наступа, зависи још и од општег телесног нахођења, од годишњег и дневног времена и многих других случајних утицаја. Напослстку ппсац говори о понеким штетностима по духовнп рад. Тако он тврди, на основу свестраних огледа, да и најмања количина алкохола отежава без разлике сваки духовни рад као што то чини и умор, док међутим тедесном раду донекде н помаже, ади су му посдедице употребе на крају крајева ипак као и за духовни рад. За опаснији

од овога сматра да је морфијум, док кафа и чај олакшавају духовни рад и потпомажу и мишићни рад, ну, ипак се не зна, да ли се радна снага помоћу ових срестава и целисходније троши. За дуван још није утврђено, од каквог је утицаја на духовни и телосни рад, те зато и препоручује, да се уопште сва ова срества избегавају, па и ако се штетне последице не могу одмах да распознаду, препоручујући одмор , коме треба обратити већу пажњу и уреднти га на правиднијој основи него што је то данас. У опште цела је расправа — и ако само почетак за хигијену рада — веома поучна и занимљива, те и заслужује озбиљну пажњу свакога наставника, па и родитеља, који се искрено брину о добру омдадине, о добру шкоде и депше будућности. Ако читање ириказа некога деда може каткад заменити читање самога, деда, онда, ја искрено признајем, овде то овај не може; а акомујецил. да упути читаоца да и сам приказано дедо чита, онда се надам, да ми је то испало за руком. Љуб. М. Нроти!,.

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИ ЛИСТОВА

Кетие т1егпа110па1е Де 1' Епбе1§петеп{, рићШе раг 1а 8ос1е1е с1е 1' ЕпвеЈкпетеп! зирепеиг. Год. XVIII., св. за октобар. Од прилога, који су штампани у октомбарској свесци овога журнада, а могу интересовати и нас у Србији, засдужује пажње чланак „Нови програм за средњешколско образовање девојака у Француској" од Лујзе Лангоан , за то му и доносимо садржај у изводу. Школе за средње образовање девојака установљене су законом од 20|ХП 1880. а уређене су сагласано акту министарском од 28. јулија 1882. Навршило се дакле петнаест година њихову опстанку. За то су време оне напредовале; број ученица је непрестано растао. Сваке су се године отварали нови дисеји. Са свим су ишчезде предрасуде, са којима су у почетку дочекани, и ове су школе успеде задобити поверење родитеља. Октобра 1897. године ступиле су школе за средње образовање девојака у нов период: актом министровим од 27. јунија 1897. заведен је у њима нов ред. Еошзе ћаи^оше, која је непрестано радида у овим шкодама, постарала се, да у чланку, чију садржину у кратко износимо, унозна читаоце Кеуие ш1егпа1шпа1е с1е 1' еп8е1дпетеп4 (св. октомбар) са овом променом.

РеФорме уведене актом од 27. јунија 1897. г. тичу се двеју главних тачака: редукције броја часова у разреду и измена ирограма, по којима се предавало од 1882. год. Број часова је, при оснивању ових женских лисеЈа, био доиста велики. То је рђаво утицало на здравље ученица, које су биле преоптерећене радом. Питање о овој преоптерећености задавало је свима бриге и истакло се на дневнн ред. 0 њему се расправљало и у штампи и на зборовима, теје од 1890. сваки лицеј, по одобрењу више просветне власти, могао чинити у том погледу измене, које се управи чиниле оправдане. Ади је ово дадо повода разноликостима, које се нису могде трпети, те је с тога и донесен акат од 27. јунија 1897. којим се оне укдањају. Часови су смањени тако да им средњи број у три прве године износи око 20 часова, а у друге две 16—17. На тај се начин измирују интереси наставе са дегитимним захтевима породичнога живота. Са питањем о броју часова у разреду у тесној је свези и питање о начину, како да се они распореде преко дана, да не би ученице, усдед рђавог распореда на једној страни губиле, што на другој добијају. Много се говоридо о распореду, по којем би ученице додазиде у шкоду, само пре подне, како би