Prosvetni glasnik

34() РАДЊА 1'ЛАВНОГА IIРОСВЕТНОГА САВЕТА

була", и иоказује ученидима из којих ,су делова састављени ти биљни делови. Зрно граха ставља у ионољне прилике те да оно ироклија, а тако исго и ншеничну семенку, кртолу и лук. Остало градиво ево како је расноређено: „ Глава 2. Органи за хранење. Корен. — Коренова радња. — Разне врсте корснова. — Трајање корена. — Адвентивни коренови. Корист од коренова. Стабло. — Стаблова радња. — Разне врсте стабала. —• Подземно стабло. — Трајање стабла. — Добл.ање стабла. — Еаламљење. — Корист од стабла. Лист. — Листова радња. — Разие врсте листова. - Трајање листа. — Корист од липЉа. — Листолики органи. -— Пупољди. Глава 3. Органи за размножавање. Цвет. — Постанак цветних делова и задатак двета. — Разне врсте дветова. — Цветни омотач: чашица, круница. — Органи за илођење у двету, — Медпици. — Оплођавање биљака. — Цваст. — Ирииерци. -- Плод. Разне врсте плодова: 1. прави плодови; 2. мешовити плодови. Корпст од плодова и семена. Расејавање биљака. Глава 4. Хранење и развиће биљака. — Хранење биљака. — Биљке готованке. — Развиће биљака. Други део. Деоба биљака. Трећи део. ГеограФско расиростирање биљака. Преглед Линејеве системе''. У Другом делу описани су иоједини иредставници Фамилија и изложена су обележја појединих Фамилија, илемена, редова, класа, итд. Фамилије су једна за другом ређане до Декандоловој системи. И ако би се могло забавити писцу на оваком распореду, бар што се тиче иојединих одељака, ботаннчког градива, ипак ћу иреко тога ирећи на иреглед саме садржине. Јер, на доста места, у рукоиису, има нејасности, негде неиотпуности, а прнлично иогрешака и иеслагања иа и противуречности. Поједпне напоменс саопштићу по реду табака у рукопису. За тим ћу нроговорити коју реч о сликама, но том нешто и о термииима. 1. „Облик лишћа сталан наједној пстој бнљци, а само у воденога биља може бити различан. Тако у воденог љутића„. т. 7. Овде је сметнуто с ума да Цт1>е1НГегае већином, неке Сатрапи1ае, н друге сувозомнс бил.ке имају доње лишће са свим различито од онога по стаблу. — „По кашто залнсди су јако развијени, те застуиају лишће, које се у рашљику претворило као у грашка сл. 45" т. 7. На сл. 46. ирестављено је, да се само вршно перо у вршику претворило а четири лиена пера су нотпуно развијена, — и залисци су од њих само нешто мало већи. „Цветовн су обично бојени органи, којн ео па бнл,кама јављају, ношто им се потпуно развију органи за хранење, а ређе н пре листања". т. 9. А лпст је као и корен орган за храњење. — „Прашници су они тапки на слободном крају главичасти коичићи, што се налазе , у унутрашњости цеви, коју круинчине лиске (сл. 50 а то је цвет од шебоја у кога круничини листићи иису срасли у цев) међу собом образују". Тучак се налази у самоЈ средсреди цвега. Он изгледа као какав доста дебео стуб

„У љутића чашица је од три лиске састављена", На биљци се види нет чашичиних листића. — „Сам начин како су цветови на стаблу или грини ноређани зове се цваст." Цваст је скуп цветова на биљци у гомилу скупљених, а према томе, како су и на који начин цветови у цвасти ноређаии, цвасти се разликују и врстају. Све цвасти могу се свести на ових пет гавних облика: главицу, штит, клас, грозд и рачвнцу". Пошто су све иоменуте цвасти иојединце оппсане, вели се: „Осим ових главних облика цвасти доста често јавља се још једна врста, која прави нрелаз између штита и грозда и зове се гроња*. т. 11. и 12. Гроњу је требало ставитн на и описати после штита, јер она ни по чему нема места после рачвиде. За ученике би много разумљивије било да је за преходника цвастп узет грозд. „У неких реса са женским цветовима јако развијене љуске, што нодуииру цветове, задебљају и здрвене се и онда. се реса назива шишарица Шишарнца пије цваст. Обележје плода ннје јасно нзложено. Врстање нлодова није разумљнво. „Пасуљ и ишеннца су биљке једнолеткиње" т. 13. А на т. 2. и 5. пшпе да имају једногодишње стабло и корен. Познато је да се пшеница сеје у јесен и до зиме, из семена, се развије корен и стабло са по којим листом. Тако развијена пшеница нрезими. Кад као развијена биљка ирезимљује, да ли је онда н једногодишња? — „Мрква и купус су дволеткиње" т. 13. А на 2. и 5 т. ннше да те биљке имају „двогодишњи корен и стабло". „Кад семе од мркве проклија из њега се развије млада биљка с танким кореном, кратким стаблом и збивеним лишћем... Кад наступи јесен стабло и лишЛе сасуше се а остаје само корен у земљи. Идућег пролећа из корена избије ново доста високо стабло. т. 14. А на 20. т. иише: „Стидак је двогодишња биљка, .јер ирвога лета из семена израсте само корен и лпшће, а тек другога лета цвета и доноси плод". Као што видите ова се два навода не слажу. После, познато је да се лпшће развија па стаблу, а из корена се развијају жиле и жилице. Храст, буква и др. које се развијају много година н цветају сваког лет>1 су многолеткиње " а тамо оиет има „многогодшињи је корен ако траје више година.... многогодишње је стабло ако траје више година и обично сваке године цвета и нлод доносн". „Кромнир, зумбул и др. јесу биљке дугоаечне". 14. т. „Од свију номенутих биљака само многолеткиње имају дрвенасте делове тела а у свнју осталнх деловн су сочни или сушни — зељасти". Нејаено а и иогрешно је изложено трајање биљног жнвота. Није регко дрвеће које је ироживело 3—600 година. Па и сама реч дуговечна казује нам да биљка, за коју се то рекне, живп више векова. Све дрвенасге бнл.ке су дуговечнс. А н зељастих биљака има толиког века. (т.ј. дуговечног). „Из споре развија се папрат као што се из пасуљевог семена развија насуљ". т. 15. Из сиоре се не развнја паират исто онако као што се из грашке развија грах. Јер, кад епора падне на земљу, ако су прилпке поволше, из ње ће се клијањом развитн нразачетак прота .1, на коме се развију органи за нлођење, и, пошто сеизврши нлођење ондаћесе тек са нразачетка развитн папрат.