Prosvetni glasnik

'

наука и

Н А 7 К А И

ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ и СРВДЊЕ ШКОДЕ У ХЕСЕНСКОЈ

(НАСТАВАК) 11. Јатински језик. „Задатак је наставп у латииском језику — нрема наставним пдановима да буде основа за граматичко сазнање у онште и да буде посредник за разумевање латинске литературе. У VI се прелазе иравилни облицп без депоненција. У У се понављају и учвршћују правилни облици н додају неиравилни као и најпростија синтактична правила. Што се научи увежбава се с помоћу читанке. Задатак IV су главна правила конгруенције, прономина, препозиције и наука о падежима. У III се свршује граматика са својим најважнијим правилима. Као у свакој граматичкој настави у опште, на свима степенима треба да се правила задобију индуктивним путом. Од IV је потребно, да се велика пажња обраћа на учење добрих угледних иримера. Поједине колегије треба да се сагласе о збирци угледних примера, што ће за све разреде важити. Учење правила се потномаже усменим и писменим превођењем. У II п I мора се граматично образовање удубити и проширити; и овоме помажу усмена и писмена вежбања. Иисмена вежбања нека се но правилу ослањају на лектиру. Лектира писаца почиње у IV Кориелијем Непотом и Федром или хрестоматијом, која садржи радове тих обају писаца, а у III се чита Дезар и Овидије. У II се читају од прозних дела лакши говори Цицеронови, Курције РуФ, Салустије, Ливије, а од поетских Овидије и Вергилије; у I већи говори, писма, реторски и филозофски списи Цицеронови, затим Ливије, Тацит и Хорације. Остали су писци само изузетно допуштени и то у малој мери. Прозна се лектира из оба жива језика с планом доводи у што већу везу са историјском наставом. На свим степенима треба тежити за што опсежнијом лектиром, али не на штету темељитости. Из оба се мртва језика задају као редовно усмено и писмено вежбање иревођење на матерњи језик без претходне спреме. Т. зв. препарацију иисаца треба по правилу у школи свршити.

настава 355

Н А С Т А В А За лектиру посника везују се прозодија и метрика. Читање више писаца у исти мах треба избегавати. Нека се што више примењују ретроверзије с латинскога на матерњи језик и обратно, као и варијације. На свим стененима нека се што већа пажња обрати на учење речи. Погодна места из прозне и поетске лектире треба научити на изуст. Код сваке лектире нека се брижљиво иази на коректно читање, као и на квантитет." 1 ) На основу тога наставнога плана градиво је из латинскога језика овако распоређено у гнсенској гимназпје: VI. Иравилни облици по граматици од \Уа1с1еск-а. §§ 1—31. Усмена вежбања по 8с1шш11-у. I. део. Ех1етрогаИа. V. Правилни и неправилни облици но \Уа1с1еск-у. У летњем семестру читанка ЗсћшШ-ова, I део ; у зимњем: Н. Мп11ег; Бе \шб ШивИЉиб (одабранн комади из историје Александра Великога). Почеци синтаксе. Ех1ешрогаИа. IV. Понављање науке о облицима; најважнија правила из науке о падежима и о реченицама, \Уа1с1еск §§ 37—100. Из Милерове Јатлнске читанке по Неноту, Ливију и Курцију: 'Милтијад, Темистокле, Ханибал. Изабране басне из Федра. Ех1ешрогаНа и разредни задаци. ШП. Понављање науке о падежима; најважнија правила из науке о глаголу, \Уа1(1еск §§ 109—200. Саезаг, Не 1зе11о §а1Нсо VI, 11—28; I, 30—54; II. 0\'1(1, Ме1. IV, 667—789; VI, 313—381; VII, 183—235; X. 1—64. ОШ. Наука о падежима и о реченицама до краја. Саеваг, Бе ћ>е11о §а1Нсо III, IV, V, VII (одабрани деловн) и Олш1, Ме1. II, VI, VIII (одабрани делови). Ш1. СигИиз Ки1 'и8, Н181ог. А1ех (одабранн делови); С1сего, Ве Јшрег. Сп. Рошр; Рго Агсћ. рое1; Уег§Ши8, АепеЈз I и II (одабрани делови). 011. ћЈлчиз, одабрани делови из IV—VI, XXI до XXX. УегдШиз, Аепе18, одабранп деловп нз IV—XII.. Ш. Скего. Не ога!оге. НогаНиз, Оде, Еподе. 01. НогаИиз, Сатпре, Епистоле. СЈсего, Ер18<;и1ае зе1ес1ае од БеМтсеПег-а. ТасНиз, Аналн I, II, Германија. У свим су разредима ннсмена вежбања у везн ') В. 1ећгр]ап 1иг (Не вушпаиеп стр. С—7.