Prosvetni glasnik

642

НАУКЛ II

НАСТАВА

динског Факултета. С тога би медицинари на нашем Факултету мало видели и научили, па би сиремом и искуством далеко заостајали иза ђака великих, светских медицинских. Факултета, где је свега тога у изобиљу и у највећој разноврсности". 2. „Наше су научне и стручне снаге у опгите још веома скромнс, иа тако јс и у Медицини. Где би, дакле, Србија нашла наставника за медицинскн Факултет, који би достојно заузимали своја места?" 8. в И наша су материјална средства всома скромна за тако велике задапе. Познато је, да је медицински Факултет скупа културна установа, на где ће Србија наћи могућности, да ту установу на обичној висини одржи, па још и унапреди?" Као тто видите, све су то разлози веома озбиљне природе, па зато и заслужују, да их савесно размотримо и свестрано у претрес узмемо. Да видимо, дакле, у колико су основани, и гата би се с нравом могло против њнх навести? Ас1 1. (Наетавна средства) Старо је искуство међу медицинарима, да се — бар за време медицииског квинквенијума, т. ј. за време оних 5 година медицинског учења — на мањим факултетима много више и темељније научи, него на великим ; и ко од њих већ као ђак хоће озбиљно да учи и ради, а не само да после именом школе парадира, тај тражи мање упиверситете — нарочито за време првих година 1 ). На великим и знаменитим медицииским Факултетима као н. ир. у Бечу, Берлину, Паризу и др. — има, истина, много више и кдиничког и анатомског материјала за наставу и вежбање; много већих и богатијих стручних завода, збирака и лабораторија ит.д.: — али је зато тамо опет много више ђака и свршених доктора, који тај материјал деле, па то донекле изједиачује сразмер. Шта више: тај сразмер испада махом на штету слушалаца великих медицинских Факултета, а зашто је то тако, ласно је нротумачити. Ево примера, из кога ћете то одмах јасно видети. За време мога учења било је на бечком медицинском Факултету око 1500 слушалаца, а сам проФесор Анатомије (славни Хиртл) имао их је око 700. По себи се разуме, да је онда при предавањима и демонстровању морало бити јаке навале. Ђаци су се — тако рећи — сваки дан тукли за места, одакле ће што боље видети и чути, на ипак их је бпло У Немачкој, где је много медицинских Факултета, мењају ђаци мал'не сваког семестра университете — само ако нису материјално за један везани. Прве годиие учеља проведу обично на мањим медицинским Факултетима, иа тек онда иду на веће.

и таких, који су целе године са догледом у руци — као оно у нозоришту — пратили предавање с највнше висине слушаоничког амФитеатра. Целог првог семестра додељено беше на 4 ученнка укупно једна рука и једна нога за сецирањо и студију Анатомпје 2 ), а кад би требадо што на микроскону посматрати; што анатомски ихистолошки препарисати, или иначе какав практичан рад видети. извести п ноказати : досиевало би на то од 100 ученика једва њих 5—6, па и ти су морали своју задаћу на брзу руку свршавати. При операцијама виделисмо махом само толико, да крв тече, и чули смо, како болеспик јауче или јечи: а о појединим детаљима саме онерације слабо смо кад могли што тачно ухватити и запамтити. То није било могућно —које с тога, што смо по гдекада сувпше далеко седели, а које оиет зато, што је око славног оператора (рецимо проФ. Билрота) увек било тодико страних лекара као гостију и толико његових азистената н операционих вежбеника (Орега(лоп8 2б§1ш§е) — опет свршених лекара — да су само они сав онерациони сто закрчили и заклониди; да смо се, дакле, ми заман отимали и испињали, не би ли смо што видели. У клиници за Унутарње Болести и Хирургију, а нарочито на т. з. „клиничким визитама", нанижемо се, истина, нас по стотину и више око једне болесничке посгеље, с које проФесор илињегов заменик болесника приказује и појаве на њему истиче и тумачи, али од свега тога нешто мало виде и чују, прате и прегледају само оно неколико њих, што су неиосредно уз проФесора или његова азисгеита, а сви други (обично један другом на леђнма или сваки на свом колену) бележе насумце, што им од теорнјског разлагања на махове до уха стигне. И ако је много болесника и иојединих „интересантних" случајева, ипак досне на Једнога или двојицу ђака за цело време клиничких студија само свега два-три обична сдучаја из сваке гране практичне Медицине. То је све, што ђак може сам тачније прегледати и подуже проучавати — претиостављајући, да му несрећом н то мало бодесника у брзо не умре. — Нема сумње, да је при толиком броју ђака и надзор над њима много тежи, па с тога и дабавији. ПроФесор веома ретко долази у додир с ђацнма, и не познаје их лично ; шта више: деси се но гдекада, да и ђаци њега непознају... Азистенти и аспиранти имају обично међу ђацима но неколико својих љубимаца, које нротежирају: — којима повлађују, показују и саопштавају, а она друга велика маса слушалаца остављена је махом сама себи и својој судбини. 2 ) Ко је хтео више анатомског материјала, морао га је нарочито куповати и снуио плаћати.