Prosvetni glasnik

ИЛУКА И ПАСТАВЛ 645

Према томе сасвим је јасно, да медицински факултет својим анатомскпм и клиничким материјалом није баш везан само за највеће светске градове, редимо и. пр. Париз, Берлин и Беч, као гато се то обично мисли, него да га може имати, од њега живети и лепо нааредовати баш и у мањим варошима. Велика места и велики медицински Факултети згодни су за оне, који после свршених студија хоКе да се саецијално одаду на коју особиту грану Медицине — редпмо само на Хирургију. Гинекологију, ОФталмологију ит.д. — дакле да постану спедијалисте — али ко је рад, да добпје темељну и солидну теоријску и нрактичну снрему из целокупне Медицине; да иосле као лекар добро послужи спојој публиди и своме позиву: — тај ће се за то боље спремити на добрим, мањим медицинским Факултетима. Да је то истина, т.ј. да има сразмерно малих места, у којима доиста постоји добар медицински Факултет, где, дакле, скромне местне прилике не сметају развитку те институције, показују многе университетске вароши са малим бројем становника. Тако н. пр. ностоји медицнпски Факултет у варошима: Фрајбургу (Баденска) • • са ■ • 55,000 станов. Парми (Италија), Ростоку (Маклембург-ГОперин), Дајдену (Холандија) и Томску (Сибирија) са • • 52.000 » Воиу (Пруска) » • • 47.000 » ОксФорду (Енглеска) •■•»•• 46.000 » Каљарима (Италија) •••»•• 44.000 » Дориату (Јурјево; Русија) и Лосани (Швајцарска) - • са • • 42.000 » Павији (Италија) и Кембричу (Енглеска)] са • • 37.000 » Хајделбергу (Ваденска) и Инсбруку (Аустрија) • • • са • • 36.000 » Колошвару (Угарска) • • » • • 34.000 » Гетингепу (Хановеранска; Пруетга) са • • 27.000 » Гисену (Хесенска) и ГрајФсвалду (Иомеранска; Ируска) • са • • 23.000 » Ерлангену (Ваварска) и Упсали (Шведска) са • • 22.000 » Марбургу (Хесен - Насау; Пруска) са • • 17.000 » Јени (Сахсен-Вајмар) • • са • ■ 16.000 » Тибингену (Виртемберг) • » ■ • 14.000 » Као што видите, ни један од ових градова нема ни пуних 60,000 становника — нпје, дакле, нн колнко паш Београд (а има их и испод 20.000) — на ипак у њима пе оскудевају медицински Факултети ни паставним матернјалом, ни стручипм настаппим снагама. Шта више: и најмањи међу њима — Марбург, Јена и Тибинген — имају у свету гласа и као научна средпшта за ноке извесне

гране медпцинских наука, и као добре школе за нрактичне радиике у Медицини. Славни Беринг — онај што је изнашао серум против диФтерије проФесор је у Марбургу, и ако је то местанце од 17,000 душа. Ако све те прилике упоредимо с нашим, онда морамо признати, да аитање о живом и мртвом људском материјалу не би сметало осиивању мсдицинског факултета у Бсограду. Претпоставнмо, да ће наш медицински Факултет имати око 200 до 250 слушалаца у свих пет година — а толико ће их, по својој прилици, и битп 1 ) — онда несумњиво излази, да ће тај број ђака већ према данашњим нашим приликама имати сразмерно више и богатијег и анатомског и клиничког материјама, него што га имају ђаци странпх — нарочито сувише малих или сувише великих — медицинских Факултета. Београд данас броји нреко 60.000 становника; Београд није каква провинцијална варош с ограниченим нрометом и иезнатном околнном, него је то престоппца једне Краљевине и главни град земље, у којој живе 2,500.000 душа, дакле место, у коме се средсређује сав културнн, политички, Финансиски и економни ашвот једне младе и наиредне државе; Београд није какво забачено и давно заборављено место, које је у онадању, и на коме се једва може видети било живота, него је то од вајкада, тако рећи, раскрсница између два света —- епона између ИстокаиЗапада — којом свезнатније светске струје пролазе, где догађаји догађаје вијају и сустижу : па је према томе сасвим природно, да ће бујан живот таког једног средишта изазвати и најразноврсније аојаве иатолошке арироде: — да ће давати довољан број разноврсних аномалија и болести, болесника и лешина, насилних повреда и несретних случајева, убијстава и самоубијстава ит.д. — у опште: свега онога, што сачињава живи и мртви, клинички и анатомски, материјал медицинске наставе и стручног истраживања. Варају се, дакле, и на аамет суде они, који мисле, да су наше арестоничке арилике иаак тако скромне и незнатне, да не би могле аодмирити аотребе медицинског факултета у људском материјалу. Све се то може тачно и бројевима доказати. Ево неколико нодатака о нашим данашњим ириликама у томе погледу, па по њима судите, је ли то доиста тако. ') У Немачкој долази на ] милион становника 163 медидинара. По том сразмеру моглаби Србија имати2-5X163 = 407 слушалаца Медицине у свих 5 година. Обично се рачуна, да је 30—40% целокунног броја университетских слувгалаца медицинара, иа и нрема том размеру било би код нас мало више медицинара, него што овде узимамо. Зашто сам ја баш тај број усвојио, видеће се касније.