Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

хиландарскоме типику, много је ближа грчкоме евергетпдскоме тексту, но што је редакција у хиландарскоме типику. То је био уочио п проФ. Димитријевеки и лротумачио је тнме, што је студенички типик проста копнја хиландарскога, који је, као што се из свега што до сада исписасмо види, израђен по евергетидском. Јагнћ се не слаже у овоме с Димитрнјевским, већ мисли, да је и студенички тиПик, као и хиландарски, израђен према евергетпдском. Он вели: „Пријевод биће био најприје израђен тачно према грчкоме орнгнналу, 'тачно вељу, у коллко је преводилац умио бити тачан, ма и до несмислнце. Тада је један екземплар пријевода удешен према потребама манастнра студеничкога, други према потребама хиландарским, али је то урађено на истоме мјесту, ваљда од истог човјека, иод надзирањем самог Саве". Овим прилогом проФ. Јагића потпуно је, дакле, расправљено питање о типицима хиландарскоме и студеничкоме, који су до сада искључиво Савп пршшсивани. Други је прилог у овоме споменику Грађа зи историју кнежевине Србије, коју је приложио про#. В. Школе, Д. С. Милутиновић. У овоме прилогу је Облвлете, које су кнез Милош и Суд Народни били издали четворици својих повереника, 23. августа 1825. године, по угушењу г Бакове буне, да прођу кроз крајеве у којима је била буна, испитају расположење пародно, и о томе после реФерују. На трећем су месту Ирилози сриској историјџ од Б. Тирића. Међу овим прилозима су, сем Проштене књпге пећскога патријарха Максима и Два листа из историје о паду Дариграда, прибележених у манастиру Хиландару: „Поменик манастира Житомислића у Херцеговини" и шеснаест прилога, понајвише писама, из времена Карађорђева и ирве владе кнеза Милоша. Четврти је прилог у овоме Споменику од проторереја Димитрија Руварца „Мојсије ИетровиИ, митроиолит београдски". Наиред је, у овоме прилогу, на читавих осамдесет великих страна, као нека слика о животу и раду митрополита Мојсија, а иза овога је седамдесет прилога и додатак. 0 овоме прилогу, који је обимом знатно одмакао од свих осталих прилога у овоме Споменику, мало што можемо рећи, а ни мало похвалнога. Нисац (или приређивач — јер ни сами нисмо на чисто како да га назовемо), као да је хтео у овоме прилогу оцртати живот и рад митрополита Мојсија Петровића, што би било деп прилог за псторију српске цркве у првој половпнн ирошлога столећа. Рекосмо, као да је хтео ово урадији, јер овом својом радњом није успео. Протојереј Руварац је имао на расноложењу богату грађу, али се ннје умео користити њом, те је цито-