Prosvetni glasnik

ХРОНПЕА

209

дине у подне температуру 24 3 / 4 ° Ц. (прп ваздушној температури од 19° Ц. У хладу). 8. Марко Леко саопштио је анализу артеске воде из Обреновда. По својим састојцима ова се вода највише слаже с алкално-сумиоровитом водом из Вајсбаха код Визбадена. Главни су састојци, који јој дају карактер мииералле воде, натријум-бикарбонат и сумпороводоник. Избија из дубпне од 176 т (по Раддвановџ&у из конгеријеког терена) у ведикој КОЛ.ИЧПНИ — по 434 литра за минуту. Темнература јој је 21'5° Ц. 9. Иосле овога позвао је С. УрогиевиЛ прпсутне чланове да прегледају збирке минерала, које је минералошкп кабинет Вел.. Школе заузимааем г. пуковнпка Љуб. Христи&а добио од Рударског Завода Катарине II у Петрограду и од г. маркиза с!е Маигоу из Париза. Прва збирка представља један заиста редак поклон; она би и по броју (око 2000) и но депоти примерака могла задичити п највеће минерадошке збирке. Нарочиту пажљу прнвлаче примерци злата, сребра, топаза, смарагда, берида, циркона, турмалина, перовскита, везувпјана, епидота, вернерита, сиипела, СФеиа, хлорпта, лискуиа итд., као и примерци ређих минерала, којима је постојбина Урал и Сибир. Врло је л.епа збпрка углапаних минерала и стена: мадахита, нефрита, ахата, јасписа, мрамора, писаиих пегматита итд. Најзад врдо је богата збирка многих и разноврсних руда. Збирка мттн ерада, коју је покдонио маркиз с1е Маигоу, од .1нкује се многим ретким минерадпма п скупоценим метеоритима. Поред ових збирака добио је минерадошки кабинет и доста књнга п брошпра мннерадошког н геолошког садржаја. — Ценећн ведике засдуге г. иуковнпка Љ. П. Христи&а, што је његовим ревносним заузимањем збирка мннерадошког кабинета Вел. Шкоде тек сада и то тако заснована, да збнља може иосдужити својем правом задатку, Српско Геодошко Друштво изабрадо га је за својег иочасног члана.

1ХХШ збор (10, новембра 1899. год.) 1. Прочитано је н иримљено к знању писмо г. пуковнпка Љ. Н. ХристиИа, војног атаптеја у Петрограду, којим захваљује друштву што га је изабрадо за својег почасног чдана. 2. Разгдедана је геодошка карта Галиције, коју је геодошки завод добио од Српске Ераљевске Академије, и прнказане су посдедње свеске Рајнског Природњачког Друштва, које су дошде у замену за наше Геодошке Анаде. 3. Објављени су и разгдедани иоклони: а). г. Аиела, индустријадца из Адексинца (некодико лепих прпмерака гииса у кристалима из Суботинаца и иарафинског шкриљца из околине Адексинца); б). збирка стена