Prosvetni glasnik

КОВЧВЖИЋ

219

математика, 3. туђи језиди, 4. веронаука, 5. матерњи језик, 6. природне лауке и географија, 7. историја, 8. левање и цртање. Број часова дневнога рада за децу од 10—12 година не треба да буде без невоље већи од 4 часа; за децу од 12—14 година могао би бити максимум 5 часова. Еао даље ногодбе за нлоднији рад наводи Кемзис, према мерењима ергографским: снажну храну, довољно спавање, купање и шетње. Значајна су истраживања проФ. Опсзћасћа из Мидхаузена у Адзасу о утицају дрховне заморености на тедо. За основу својих огдеда узео је Гризбах чињеницу: да је осетљивост коже мања у људи духовно заморених, него ди у одморних. Ову осетљивост иди способноет раздиковања места додира на кожи Гризбах је мерио нарочитом справом, естезиометром (А.8Ше81оте1ег), која представља, у гдавном, усавршени Веберов шестар, чији се врховн у разним размацимв мећу на кожу. Што је мање растојање врхова шестара, при коме се утисци осећају као двојаки, у толико је већа осетљивост коже на дотичном месту. Као основну меру узео је Гризбах оно растојање врхова на естезиометру, што га је нашао недељом, т.ј. у дане одмора. Своје естезиометарске огдеде пзвршио је Гризбах на ученицима више гимназије и више реадке у Милхаузену, на проФесорима тамошњим, на интедигентнијим трговачким и занатдијским кадФама и шегртима. Мерења је предузимао ире п посде подне, нре и иосле рада, а код ученика још носде сваког наставног часа и за време испита. При томе је заиазио, да су размаци шестаревих врхова бивади, код духовно заморених дица, 2 н впше пута већи, да би се одедито разликовади, него ди у одморних особа. Даље је нашао Гризбах, да је код истога дица потребно раздпчито време за повраћај редовне осетљивости коже, иосле разнодиких послова. Често нута је налазио знакеумора одмах у почетку насгаве по подне. Другда их је заназио и пре нодне у оних ученика, који нису били довољно испавани. У опште је настава по подне већма замарала ученике, него ли пре подне. Измсђу наставних предмета нричињаваху, по Гризбаху, највећп умор: стари језици , историја и математика, н то тим више, у коди-ко је више било нанрегнуто памћење. Код испитаника је нашао смањену осетљивост већ пре исиита, што је у вези са узбуђењем. недовољннм спавањем и неједом. Па и сами насгавници . — испитивачи показиваху знаке ведиког духовног умора посде испита. На ученицима ткачке шкоде у истоме месту већ се не појављиваху знаци умора у истој мери као у гимназиста. Ваља поменути, да исиитивања ове врсте треба често пута оверавати, јер су по кадшто нетачна и површна, као што им приговара невродог ТУеу^апсИ из Хајддберга, који је и сам чинио сличне огдеде, којима, је између осталога потв])дно, да нема говора о неком опорављању услед промене духовнога рада. „ Грнзбахове огдеде, о којима се проФ. с1г. Еи1епђиг§ ипак повољно изражава, поновиди су на својим ученнцима Уаппос! у Берну п с1г. Г. \Уа§пег у Дармштату. Овај посдедњи пзвршио је сиоје огдеде на ученицима