Prosvetni glasnik

ковтежиЋ

221

крају наставнога часа. При том опазише, да се број погрешака приметно увећавао при крају часа (до 33%). Напротив уметнути прекиди смањиваху бро.ј погрешака. Ну ови и сллчнп покушаји показиваху само приближне н нросечне вредности умора, пошто се овпм начином иснптивања не могаде избећи утицај вежбања и личног дара ученичког; сем тога је друкша напрегнутост нажње на обичним часовима наставе, а друкша при оваким огдедима. Други испитивачи ученичког умора, на име Шилер и Ебингхаус, заведоше друге подесније поступке. Гисенски про#есор Шилер предложио је усмене пробе памћења, т.ј. учитељ треба да исприча нешто, а ученици да то нонове колико могу верније. Еемзис је препоручио, да се показују ученицима геометријске слике, које би они за тим имали да нацртају напамет. ИроФесор психологије у Братислави, ЕћМп^ћаив, преддожио .је најпре, да се ученнцима диктују бројеви, које би они записивали по памћењу. За тим је истп Ебингхаус смнслио нову методу, т. зв. комбнациону, за испитивање ученичке заморености. Но овој методи задавани су ученицима подесни текстови, из којих су изостављани поједини слогови, слова и речи. Ученици су иналп да нх према смислу попуне за неко одређено време (5 минута). Врој попуњених речи, слогова п слова, као и број учињених погрешака, прескочених места даваху мерило за оцену пзвршенога рада, односно замора. Комисија, која се занимала овим испитивањима 1895. г. у братиславским гнмназијама, јасно је могла да уочи ноступно опадање подобности за духовнн рад у току наставе, јер се сваким наставиим часом увећавао број нроцената погрешака, а смањивао број допуњенпх слогова. Ну п овој методи могло би се с иравом приговорити, да су јој ресултати у толико непоуздани, што је епособност донуњавања речи и слогова. у неколико ствар вежбања, знања језика, духовне гипкости. Истражнвања о ученичкој заморености сада су истом на првнм ступњима развијања, пошто се имају најпре разрадити и утврдити егзактни методи иснитивачкн; са гледишта строге критике могло бп се њиховим ресултатима јнто шта приговорити; ну при свем том су користи оваквих пословања по хигијену наставе несумњиве, и кад се једном — заједничким радом педагога. психолога и лекара — прибере и среди довољнограђе. моћн ће се приступити и ноуздану подизању хпгпјене духа, која ће тада почпваги на научним основама, као и хнгијена тела.

Петар М. Илн1.