Prosvetni glasnik

368

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

постарале, да нам вуннду потпуно одомаће, и сад се ова у грдним количинама са стране уносн. Мени је за дивно чудо, како не може да нађе рачуна какав Минх, да нам нашу вуну маншнски преради у сриску вуницу , па ма она бида још оштрија од оне стране пређе, која се по трговинама продаје под нменом вуна за илетиво. Таква би српска вуница брзо истисла страну вуницу, јер код шареног веза није толико важна мекота пређе, колико складап распоред боја. Само кад бп се такав везни материјад на продају изнео, кад би га било у свима потребним бојама и кад бп био мало јеФтиније од вунице, уверена сам да би у целој Србијп нашао најлепше прође. Ту би проходњу извесно и наша просветна власт препоручила, а то бн и дужна била учинити у интересу наше привреде. Уз замену туђинског материјала српским у девојачкој школи ваља да нде упоредо п замена туђинских утледа српским обрасцима. За нас се у том погледу може нарочито рећи, да не знамо шта имамо и да по оним простим сеоскпм кућицама лежи велико благо наше народне орнаментике, које само чека вредне руке да нам га нрикупе, одберу и у наш грађански сталеж унесу, па да се свака кућа може подичити лепотом и оригиналношћт тих облика и укусним распоредом боја. Од тога градива већ је нешто прикупио и почео штампати г. В. Тителбах, а Феликс ./1ај је издао атлас наших народних тканина и орнамената. Али и поред тога рада наше школе као и да не знају за њега, јер дечица још једнако препрочињу сав шаренп вез с немачких и Француских модних листова. Овај посао као да је поручен за девојачку школу. Њега би требало сиојити с цртањем и девојчпце упутитп у прецртавању нашег народног веза. Ваљало би [им овај Јрад толико омилети, да му се свака девојка с особитом вољом преда, па да и своју нарочиту збирку прикупља, и на послетку сваку би ученпцу требало упутити, да из појединих мотива сама комбинује нове и разноврсне угледе, чиме би се убрзо наш народнп вез обновио и развио, исто онако, као што су се наше српске игре развиле н умножиле из појединих мотива узетих из наших старих игара. Свиларство би се такође могло 'лепо извести у девојачкој школи. Ова корисна привреда прави је женски посао п ситне кл г ћне чељадн, и кад се он правилно врши богато награђује трудбенике. Не треба в птгт е од шест недеља ]узгредног посла, па да се добије прекрасан материјал за многоструке женске радове. Наше вредне сељанке у неким крајевпма наше отацбине заслуже лепу пару овим занимањем, а он би се грађанкама могао нарочито препоручити. Само овај посао ваља умети до краја извести. Кад се бубе одгаје и чаурице добију, ваља их умети вешто прерадити, свилу за различиту употребу различито опрести, добро обелнти и обојадисати, н тада може ли бити лепше грађе за преткивање најФинијих тканина и за најелегантнији вез свију врста.