Prosvetni glasnik

382

просветни

гласник

блиотеком служило се у тој години и 59 странаца. Узимано је на читање 12.946 књига. и то највшие научнога садржаја (10.866), а забавних само 1465. Од узајмљених књига било је на срискоме језику 7543, а на словенским н страним језицима 5403. Највише је књига узајмљено у новембру — 2703 и децембру — 2612, а а најмање у јуну 470. Ерајем 1899. године било је у Народној Библнотеци 31,970 дела у 69.830 свезака, од којих и 10.190 дупликата. Рукописа је било 625, штампарских првина 141, географских карата, слика, и др. 2293, политичких новина 961. Свега је било у Библиотеци предмета 74.223. Буџст Народне Бпблиотеке износпо је у 1899. годинп 24.280 динара, и то 8.000 динара на набавку и повез књига, а остало на плату чнновника и служитеља, огрев, осветљење п друге трошкове. * Преглед српеке књижевности у 1899. ГОдИНИ. — У лепо уређиваноме часопису б1оуашку РгеШеЛ, који уз сарадњу многих словенских књижевника уређује и издаје у Прагу Адолф Черпи, у 7. броју за ову годину изишао је прилично детаљан и врло прегледан и потпун чланак професора Љубомира Јовановпћа, о српској књижевности у минулој, 1899. години. Тај чланак, местимице мало само нрошпрен, штампан је донекле н у нашем књижевном листу Градини, који је од нове годиие почео излазити у Нишу. * Доценат српске историје на наШОЈ Великој Школи. — Академијски Савет Велике Школе изабрао је за децента срцске историје др-а Станоја Станојевића, иређ. наставника српске гнмназије у Цариграду. *

Задужбина архимандрита НиЂиФОра Дучи1га. — Покојни архимандрит Дучић, чију ће смрт дуго оилакивати српска књига, учинио је пред смрт овакав распоред са својом имсвином: Сву своју штеђевину оставио је Српској Краљевској Академији, да се из тога образује Фонд архимандрита Ни&ифора ДучиИа. Академија је власна сваке године утрошити три дела ирихода тога фонда, а четврти део прихода ће се редовно додавати главници ради умножаваз>а фонда. Завештаочева је жеља, да Академија та три дела од годишњега ирихода овога фонда употребљава као награду за какву расправу, монографију, или и потпуно дело из српске историје, политичке, војничке и црквене; спис може бити и из српске филологије, географије и етнографије у опште. Академија ће одређивати темате за награду из Дучићева фонда, и одређиваће оцењиваче нрема струци списа за награду. Садржина награђенога сииса не сме никад бити политичка а увек вал>а да се одликује правилним и чистим српским језиком и одабраним и течним стилом. И оцењивачима ће Академија одрсђивати нз фонда пристојну награду за труд. Ако би једне године досуђена награда за снис и суд оцењивечима била већа од суме једногодишњег прихода овога фонда, Академија је власна употребити једне године двогодишњи нриход овога фонда, па друге године не расписпвати награду. Сваки чпст остатак од прихода уносиће се у главницу фонда. Временом, када се овај фонд буде з'већао, Академија је власна један део прихода тога фонда употребљавати н на друге културне нотребе српског народа. За сада у овоме фонду има четрдесет акција Српске Народне Банке, пет лозова српског лутријског зајма и пет дуванских лозова. Све своје књижевне радове и рукописе оставио је пок. Дучић у властнтост Српске Краљевске Академије,