Prosvetni glasnik

300

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

сов11 иостају покретима говориипх оргаиа; чим се оии ирестаиу кретати — нестаје физиолошких и физичких момената у говору. И кад се изговори иета реч неко.шко иута, нема између иотребних покрета за њезпн изговор Физичке узрочие свезе, јер те покрете веже психичка свеза. Пспхпчкп је организам језиков у стању сачувати траг од ових психо-физичкпх процеса. Адп и фпзички елеменат у нашем говору-језику има посредничку улогу, он је веза између појединих психичких организама. Без њега не може једна душа ступити у свезу с другом. И поред све пролазне прпроде своје фпзички едеменат у говору — артнкуловани глас — има особиту сдужбу, врло зиачајну и корисну : утичући на психичке органпзме, омогућава нм да и после њихове пропасти остаие трага од њпх. Кад човек умре, свршује с њпм и психички му организам, али је он физичким едементом свога говора-језика иомогао другим психпчким оргаиизмима да се развпју — и на тај начин језик није ограничен на једно колено, већ је веза која веже више колена што иду једна за другима. У овоме одељку ради смо упозпати чнтаоце са основима језиковнога психичкога организма впше но што је бидо могућно у претходноме. Нпје потребно наводпти више разлога за то, јер је довољно кад се рече, да је језик не само што се тиче његових преотава него н што се тиче његове улоге у развитку свести најзнатнпји део психичкога организма, а поред тога пзраз мишљења и осећања. Је ди могућно издвбјити језнковне исихичке едементе из наше свести, и засебно о њпма говорити? Пстина душевни је живбт људи веома сложен, али питање је, могу ли се ти састојци његовп издвојитп, па и језиковни. Дутевни је живот разнострук, разностран; пнтање је може дп се одвојити оно што је првобитно и што је ново, оно што је трајно и оио што је нролазно? У томе животу језиковни процеси, језиковни едементи, језиковне творевине имају знатан део — п ко хоће да цродре у дубину језиковних процеса, да схвати праву природу језика, мораће ронити у дубине човечјега духа, тражити основе човечје душе, суштину општих психпчкнх процеса. .Хетимичнн прегдед најглавнијих страна човекова душевнога живота, који нам је неизоставно потребан не само да бнсмо боље одредилп ирироду језика, него и да бисмо дали здраву основу најзнатнијем нитању, о којем ће се говорити у овоме послу нашем, тај летимичан преглед најгдавнијих психичких момената и елемената наше свести биће за наше потребе довољан, да наше излагање не пређе меру п да задржи своју исконску, поиударну намену. Ми смо иотпуно свесни о том да само с добрим вођем можемо проћи кроз ову деликатну научну обдаст, не мислимо да смо смели другојаче поступити, и своје читаоце оставити у неодлучностп, а свој предмет без оне светдостн, коју у дингвистици може нродити психодогија. Кад су сви нови научници потпуно у томе сдожнп, да се све псторијске нромене језиковне (не само промене значења н употребе речп, промене реченичнога кроја и Функција поједнннх чдаиова у реченици него се, шта више, 11 промене гдасова) могу