Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

303

попгго је језик израз вншега духовнога живота, погато он помаже да се развију вшпи обдицп нашега духа: појмови и груповање, везивање ових појмова, мишљење — особито је важно и потребно да се изнесу како примарни тако и секундарни психички нојавн, у којима језиковне преставе и њпхове групе, а тако п језиковнп изрази имају знатаи део. 2. У основи свега психичкога догађања .геже оссћаји, појави воље и осећање — дакле п у основи исихичкпх процеса којп бивају кад се говори. Из њих су разним комбинацијама и на разне начине изведена вигаа психичка стања, дакле и мишљење, у коме преставе р&т имају ведику удогу. И ако ми не смемо чинити погрегаке, које су неуморни радницн у обдасти психодогије и Филологије новога доба једва поправилп: дасумишљење и говор идентични, ииак треба нарочито ударити гласом, да језиковни психички ироцеси деле све особине свих других исих. процеса, п да потпадају под законе свести, који владају целокупним душевним жпвотом. У првоме одељку потанко је изложено, како је унутарњи језик састављен из иет врста престава, како и у т. зв. неутралном језиковном тпиу није између ових врста увек равиотежа. јер једном нреовлађује једиа, другом друга врста престава, док у специјалним типовима (аудитивном, визуелном и моторном) једна врста језиковних ирестава потискује у иозадину свести све друге и замењује их. Ово се може допуипти. Иознато је, да у људи, у којих нису сва чула нодједнако развијена или у гдекојих неко чуло не може служпти као посредник при добивању утисака из снољашњега света, нису хармонично развијене све језиковне преставе, или никако немају једне врсте нрестава. Такав је случај у слепих и глухонемих. Језиковне преставе не живе у свести саме, за себе, нити увек остају „у свести" — као и све друге преставе. — Све ово гато смо рек.ш може бити објашњено, као гато се тумаче остали психпчкп процеси. Због овога пак треба да видимо, како теку психички процесн у опште. Гледаћемо да будемо што краћн. За наше је потребе довољно да видпмо како су се основни елементи нагае свести: осећаји, осећање и елементарни појави воље груповали у веће психичке Форме. Осећаји постају нод утицајем дражи из спољаш н.ега света: то су она стања свести, кад иеко чуло спроведе утисак у свест, и тај утисак постане састојак њезин. Оно што се зове осећај даље се не може разлагати, нити му се може тражити претходно психичко стање. И ако прн снровођењу дражи и при осећају бпвају неки Физичко -хемпски процесн у нервној материји, о њима људи немају свести. Напред је речено, како је организован нервни систем, сад само да допунимо његово Функционисање, што се тиче примања дражн. Осећаји су сензитивии и сензоријални. Они су осећаји сензитивни, које спроводе нервп, раширени на већој површиии; сензоријалпи су пак оии, код којих је чулни орган усредсређен,