Prosvetni glasnik

304

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

прибран. Често се сензитивни осећајн зову општи, а санзоријални специјални. Узроди надражаја могу бити двојаки. Једнн су енто -периФериски, н. пр. кад се промени особина крви, или течности у ткању због животннх Функција које се у организму догађају и за време док оне трају. Други су епи -периФериски, кад чудни нерви, спољашњи изданци нервнога система, буду иромељени физички и хемискп. Ова је разллка доста знатна за стварање престава о оном што је „ја" и л не-ја". Између ове две врсте надражаја не да се повући тачна граница, нити се могу издвојити. Може еии-периФериски надражај остати веома слаб, не изазвати осећање, иа ипак да енто-периФериска драж изазове промене, н. пр. у појавама храњења и циркулације крви. — Промене које изазове драж у нервима, чуллма, могу бити Физичке (механичке) и хемиске природе, и ирема том се чуда деле на механичка код којих је драж само притисак, потрес, као код иипања и елуха, и хемиска, код којих се јављају хемиски процеси, као код чула за осећање топлоте, мириса, укуса и вида. У првим чуднн је надражај у томе што спољашња средина изазива периодично кретање завршетака нервних, у другима се спољашња драж претвара у унутрашњу која изазива хемиске мелокуларне промепе. - Једна чула могу примати утиске издалека — око и ухо, друга само изблиза, из непосреднога додира. „Кожно чуло" може примати утиске изблиза и издалека — кад осећа топлоту. Оно ће бити историски основно, из кога су се друга ди®еренцовала. — Три су групе органа некога организма, који иреносе осећаје; према том могу бити и тројаки осећаји: витални органи — за вегетатпвни живот, — који доносе грађу за.исхрану, оргаии за покретање који крећу цео организам или делове му, и осећајнп органп, чула у правом смислу. Осећајнн органи стоје у свези с покретачкима, т. ј. покрећу их мишићи. И органи за виталност свезани су с мишићима, покретним органима (н. пр. за дисање, храњење, за лучење непотребне материје итд.). Међутим чула чине саставни део оиште внталностп у органскоме телу, у њој примајући учешћа преко многих нерава. Нрави осећајни органи, права чула, у овом су погдеду одвојена : утисци светлости, боје и звука у свест само досиевају, кад се гледа или слуша; осећа се звук и боја а не стање, у ком је тада око и ухо. Поремећај бива, кад се осећање органово помеша са осећајном садржином. Ретко помажу оваква органова осећања да се обогатн она садржина свести, коју у њу уноси само чуло из спољашњега света. Они органи, којн најмање својих осећања предају свести, а више утисака добивају из спољашњега света имају веллку вредност за развитак свести, за упознавање спољашњега света. Осећаји виталности у овом погледу од најслабије су вредности, осећаји иокретности и нижих чула стоје у средини, око и ухо нмају у оном богаћењу свести најзнатнији део. А као што нам је познато, и што се тиче језиковиих ирестава око, а нарочито ухо имају капитално значење.