Prosvetni glasnik

308

11РОСВЕТНП ГЛАСНИК

била испред извеснога надражаја, 2-го од јачине и раширености осећаја. 8-ће од модалитета осећаја, 4-то од квалитета осећаја. Свест није састављеиа из низа оделитих иојава, већ из појава, тесно међу собом везаних, код којих у сваком моменту има и одбдесак ранијега стања и припрема за оно које ће тек настати. Свако је стање производ нз изједначавања онога надражаја који је доспео у свест, и из онога што је пре у н>ој бндо. Према природи и развитку психо-Физичкога организма, који прима, он дакше или теже ирима дражи што изазивају осећање. Друкчија је ова осећајна реакција у бодеснпх људи, друкчија у новорођенчета; друкчија је у човека, који је прекадио свој организам си.гним тедесиим напорима, него ли у преФпњенога чеда 1ш с1е 81ес1е-а, које се све претворидо у нерве. Док јака органска снага чинп да јаке дражи годе; — за оне је, у којих су нерви осдабеди и изнурени, оно мука, што други иди не осећају или им прија. Друкчије прима драж свеж, друкчпје уморен, друкчије извежбан а друкчије неизвежбан орган. — Али ако је свест заузета другом интензивном садржином, нотребно је да дражи, што изазивају осећања, буду особито јаке. Кад у свест доспе с друге стране јак надражај, за време се изгуби бол од рана, губе се муке п боловп друге врсте. Патолошке Форме у умоболних, у ипнотизованих и сомнамбудских бодесника пружају примера за ово губљење осећања. То исто бпва у наркози (хлороФормом и етером) и т. д. А у истерији и за време заиаљења делова органа, који бивају надражени, надражљивост постаје врдо осетна. Она периодичност, којом се одликује свесни живот, као обележје општега стања пспхичкога, од утицаја је на осећајност. Како организам тако п делови његови увек имају одређену снагу, коју су радп да претворе у рад, да је ослободе за време док на њих утичу дражи, док нх примају н прерађују — п после је морају надокнадити, кад употребе део те енергије. — И слични такви надражаји разднчне су вредности према томе, да ли је организам у доба прибирања или у доба трошења енергије, у доба активности или у доба пасивности. То надраживање и рад могу, према приликама, утицати пријатпо и непријатно. Дакле, уживање је двојако — због мира и због рада. Пошто само гладну и жедну прија једо и пиће, уморну — отпочинак, одморноме рад, рекдо би се да се пријатност, задовољавање потреба нашега организма, може осећати само поред непријатности. Нека драж може пријатно утицати, ако се осећа потреба у организму, ако тежн да се нешто учини, и обриуто нова и дуготрајна драж произвешће непријатан утисак — само се не може сматрати тачном теорија о негативности уживања. Она тражи несвесну вољу. Ове се појаве погдавито јављају у два обдика: вредност осећањима увек стоји до данога стања свести п до психофизичких претходних појава. То су навикавање (затупљивање) и контраст (промена): нрво је оно стање што настаје кад се ндентични идн сдични надражаји дуго држе или непрестано враћају; друго пак, кад на-