Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

317

случају разне кодичине једнога едемента, које су везане с истом кодичином другога едемента, нису ништа друго већ мудтинде кодичине онога најмањег броја. То исто, само много иростије и јасније исказујемо теријом атома. Кад се дакде из два едемента гради више једињења, онда се с извесним бројем атома једнога едемента једине 1, 2, 3 иди више атома другога едемента. Пошто су атоми појединих едемената недељиви дедићи материје, то се онда морају едементи међу собом цедим атомима јединити, и отуда онај прост однос између разних кодичина једнога едемента, које су с нстом кодичином другога едемента везане. Кад је већ у хемији примљен појам о атомима, онда се одмах ншдо даље п атомима су приписиване извесне особине. Тако замишља се пре свега, да се атоми оддикују извесном нривдачном сидом н да хемијско спајање бива усдед тога, што се атоми међу собом привдаче и везују. Каква је то сида, која се у атомима надази, није нам бдиже поанахо. Зна се у главном, да се едементи по јачини те хемијске привдачне сиде међу собом раздикују. Код неких едемената та је сида јача и ти се едементи дакше с извесним едементима једине, код других је пак сдабија п такви едементи теже у једињења ступају. Тој привдачној сиди атома дато је име афинитет. Усдед те прнвдачне сиде, под обичним придикама, атоми н не могу да се одрже у сдободном стању, већ су редовно међу собом везани. На тај начин а и новодом других појава, створен је појам о молекулима (то1е§ датинска реч н значи маса, модекуд је деминутив од масе т. ј. најмањи дедић масе). Модекуди су најмањи дедићи матернје, који се из два иди више атома састоје. Тако на пр. модекуд соди састоји се из једнога атома натријума и једнога атома. хдора. Најмањп дедић соди, који би се механичким путем могао дОбити, био бн састављен из једнога атома натријума и једнога атома хдора. Тај најмањи дедић материје, до кога се механичним дељењем може доћи, зове се дакде молекул. Атоми као саставни дедовн материје, ма како да су мали и невидљиви делићи материје ипак морају имати и извесне тежине. По нарочитим методама, о којима сад овде не може бити говора, одређена је редативна тежина атома појединих едемената. Атомске тежнне едемената показују нам оне најмапе количине едемената, које се у једном молекулу једињења тога елемента могу наћи. Од врло велпкога је значаја пронадазак, који нам је показао, да атомске тежине стоје у врдо важним односима према самим особинама иојединих елемената. С едементом хлором, с којим смо се као саставним дедом кухињске соли у неколико упознали, слични су елементи бром и јод. Хдор је на обичној температури гасовит, бром је течан а јод је чврсто тедо. По агрегатном стању заузима дакле бром средину између