Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

319

условљавају образовање карактера п ломентаног душевног расподожења КОД људи. Пошто ми себп ириписујемо душевну вољу, т. ј. способност да радимо по сопственој савршеној моћи, а на то делање нисмо принуђени строгим законом каузалитета, то тиме савршено поричемо могућност бар за један део наше духовне радње, да га подведемо под један строго обавезни закон. Ова врста индукције могда бн се, ради противности са логичком. назвати уметничком индукцијом , јер се јавља у највишем степену код уметничких дела. Битни део уметничког талента јесте: схватити неком врстом пнстиктивног иосматрања карактеристичне спољне знаке једног карактера иди расположења и речима, обликом. бојом или тоновима поново их произвести онако како се стања душе морају развити а при том не бити вођен никаквим сталним правилом, На против где приметимо да је уметник радпо по општим правилима и апстракцијама, за нас његоио дело постаје ииштавно и наше је дивљеље свршено. Дела ведиких уметиика нредстављају нам слике карактера и душевних расположења тако живе. тако богате индивндуалним цртама и таком убедљивом сплом истине, да нам се ова учини јача од стварности, јер су изостављени они моментн који јој сметају. Ако сравнимо низ наука међу собом у односу иа начнн како оне добнвају евоје резултате, то ћемо видети јасну разлику нзмеђу природних п мораднпх наука. Природне науке већином су у стању да своје индукције изведу до оштро израженнх општих правида и закона. Моралне науке већином се баве судовима донесеним на основу психолошких осећаја такта. С тога историјске науке прво морају испитати верност извештаја, који јој дају чињеннце. Јесу лн чињенице једном оверене, тада почиње њихов важан и тежак иосао да иронађу често врло заплетене н разноврсне мотиве разних индивидуа н народа, а о том се судн у главноме помоћу психолошког посматрања. Филолошке науке, у колико се баве објашњењима и понравкама нама преданих текстова, књижевном и уметном нсторијом и литературом, морају тражити да осећајем пронађу смнсао који писац исказује и споредности које је у својим речима хтео нагласити. Онп треба да знају поћи с правнлне тачке гледпшта, како на пншчеву индивидуалност тако и на дух језика на коме је писао. Све су то у ствари случаји уметиичке а пе логичке идукције. Суд се овде добнва само онда, ако се у памети држи у приправности велика количина т шњеница сличне врсте, те да се брзо упореди с пнтањем које је на реду. Прва погодба за студије ове врсте јесте верно и свеже памћење. 11 доиста многи славни историци и фплолози изазивали су чуђење код својих сувременика силнпом свога памћења. Наравио да ннје доста намћење без способности да се слпчно свуда брзо пронађе и без фнног и богато образованог посматрања душевних покрета људи. А овб последње не може се нмати без извесне јачине осећаја и интереса за посматрање