Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА 325

правде, где се интересима већине народа не даје важност која им припада, ту је немогућно развијање народног богатства и моћи која се на њему оснива. Прави војннк само ће онај бити код кога се под праведнпм законима знао образовати осећај часна самостадна човека, а не роб који је потчињен ћеФовима самовољна господара. С тога је дакле сваки народ као целина већ упућен, па било само ради спољњег самоодржања без обзира на више идеаллије циљеве, да води строга рачуна не само о свом образовању у природним наукама и њиховој примени већ и о образовању у политичким, правним и моралним наукама и њиним помоћним фидолошким и историјским струкама. Ни један народ који жеди да је самосталан и од утицаја не сме у том изостати. То су већ признали сви културнп народи Европе. Јавна помоћ која се указује универзитетима, школама и научним заводима превазилази све што се у ранијим временима на том радило. У почетку сам говорио о подели и организацији научнпх радова. II у ствари људи од науке јесу нека врста органнзоване војске. Они теже за добро народа, и готово увек по њиховој наруџбпнп п о њнховом трошку, да умноже она знања која могу служити зајачање ин,зустрије, на увеличању богатства и лепоте земље, на побољшању политичке организације и моралног развића индпвидуа. Прп том заиста не сме се питати за непосредну корпст, као што то често чине необавештени. Све што нам даје извешћа о природи или о силама људског духа вреди п може у своје време донети користи, обично тамо где смо се најмање надали. Кад је Галвани, додирујући разним металима једну жабљу ногу, први пут видео њено грчење нико није помислио да ће 80 година доцније цела Европа битп превучена мрежом жица, које ће носитп вести брзином муње из Мадрида у Петроград, помоћу истог процеса чију прву појаву посматраше тај анатом! Електричне струје беху појаве које у његовим, и у почетку у Ђолтиним рукама показнваху само слабе силе, које се даваху нрименити најнежнијим средствима за опажање. Да су их оставили на миру, јер се не виђаше користи, то би нашој физици недостајало најважније и најинтересантније међтсобно надовезивање разноврсних природних сила. Еад је млади Галимо за време Божје службе у Пизи посматрао покренута кандила и бројећп њихове ударце уверио се да је време њпховог једног кретања независно од величине описаног лука, ко је могао помислити да ће ово откриће служити да се помоћу сатова са шеталицом добије тако фино мерење времена које морнару на најудаљенијим водама показује на којој се земљиној шприни и дужини налази. Ко при научном раду тежи за непосредном практичном коришћу, по готову је извесно да ће узалуд радити. Потпуно сазнање и савршено разумевање природних и духовних сила једина је тежња науке. Појединац се мора сматрати да је награђен: у радости нових открића као новпх победа мпсли над непокорном материјом, у естетичној лепоти ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК 21