Prosvetni glasnik

444

НРОСВЕТНН ГЛАСННК

одбнјања. РеФлекс и контрактилиоет стоје у средн међу физичкнм и нсихичким бивањем; — а,ш ако су они физичко бивање — физички иојави, не морају бнти увек н друго — исихичко, исихичкн иокрети. Нехотични су покретп укорењене навнке, оргаЉзовано намћење, дакле нодобни да се преноее наслеђем. У то.шко су цнљни, у ко.шко су прилагођенн нрема околностима: чим се нрилике иромене, губе своју цнљност. Животнње, чијем се ннстикту диве. не умеју се маћи у новим ноложајнма, за њнх необнчним. Свест у том надмашује и реФлекс и инстпкат зато што се може прилагодити према новим ненознатим приликама. Као што се не може наћн нрава граннда између физно.гошких и исихнчких покрета, исто тако ни између нехотнчних н хотимичних. Човек може навлаш нроизвести миоге нокрете, који су нанред наведени међу нехотпчнима. алн их може по вољи задржати. Ако .је драж и сувише јака. иокрет се не може снречити — а то је доказ, да јејачаона тежња илн онај покрет, који је основан на осећајима, примарним надражајима свести, него лп тежња, којој су у основи иреставе, секуидарне појаве њезине. Али има п супротних ирииера: могу се свесни нокретн, намерни, који не леже у наслеђеној. нрнродом одређеној, подобности, врло много нриб.шжитн несвеснпма, нехотичнима. Ово долази отуда. што се они ионављају, па науче. Полако се ове радње врше без учешћа свести нрема томе, како се ноступно губн и слабп утицај нрестава, што се чувају у памћењу, и вољних нмиулса, који су у ночетку као нсихички им корелат руководпли тим радњама. Само се у свести још опажа првинмпулс; да.вп се покретп врше без учешћа свести у чисто механичкој коордииацнји. У ночетку кад ее уче сложени нокретн или техничке вештнне, у свестп се јављају свн посебни члановн некога сложенога низа од иокрета, сваки је од њих засебан циљ, којн треба нзвршити, дакле вољнп, опажају се у свести заједно с осећајима што пх прате. Ну што се више напредује у учењу, средњн чланови постају све више и више несвесни иокрети; врше се, а не обраћа се пажња на њих. тако да се иокрет удружује с нагоном. Сложенн се нокретн у почетку полако врше, све под утпцајима имнулса воље, н брзо се .јавља осећање од умора. Што се некн иокрет чешће вршн, пзмеђу имиулса ][ иокрета настаје све јача веза, носредни чланови испадају, свесни, хотимнчни нокрет све се више примпче несвесноме. Воља је нотребна само у почетку да нареди да се нешто уради (некуда оде, одјаше илн одсвира који комад илп гито гласно каже) и један се за другп.ч нпжу покрети као да су чисти физиолошки. О вн су иокрети и норед тога нсихпчки. јер се не прекида веза између њнх и између онажања дражн што пх изазивају и између иромена п последпца, што настају због нокрета, а и за то што ова оиажања служе непрестано као регулаторн у кретању. Шта више. могу пеки покрети који су у почетку билп несвесни, толико постати блискн Физиолошкп.ча. да се и у сну могу вршитп (н. пр. покрети нотребни за одржаље равнотеже тела у ходу. седењу, вожењу и .јахању)-