Prosvetni glasnik

'ч

450 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У периодском систему имамо један веома важан нридог за решавање тога значајнога пптања. На оенови периодскога система додазимо до зак.вучка. да атоми хемијских елемената ннсу нпшта друго већ модификована праматерија, т.ј. ираматерија, која само у разној густинн н разном ■обллку представља атоме појединпх едемената. Норед тога не може се спорити, да особнне елемената не завнсе само од њихових атомскпх тежина, већ да на особпне едемената имају ве.шкога угицаја п мо.текуларне тежпне н она хемијска снага, која атоме у молекулу у везн држи. Један исти едеменат, као што је познато, може да се појавп у виду разних тела, која се међу собом јаче разднкују но поједпни едементи. Тако на пр. елеменат угљеник појављује се као чађ, граФиг п ^јаманат. Између простога угљена, графита п дјаманта тако је ведика раздпка, да се не би могло рећн да су та три, тако различна теда, од нсте материје. Кад би само од атомских тежииа зависиле особине елемената, како бн могде објаснити разлике у особинама између простога угљена, граФита и дјаманта. Атоми угљена, граФита и дјаманта морају бнти једнаки, али број атома у молекулу п снага, којом су атомп у молекуду међу собом везани, мора да је различна код нростога угљена, граФита и дјаманга и отуда по свој прилпци додази разлика између та три тела, која су од .једне исте матернје. Такво иди слпчно објангњење можда ће се моћп пренети и на друге елементе, који се данас као сасвпм разлнчна тела сматрају. Међу разним елементима надазимо и на такве, који имају готово једнаку атомску тежнну н којн су при том врло сллчни међу собом. Такви су елеменги на прпмер платина и иридијум, манган и гвожђе, кобалт н никед н г. д. Ти едеменги са прнближно једнаким атомским тежинама не само да су по особинама својим врло сродна тела, већ се и у природи обпчно заједно налазе. Кад се зна, да су на пр. просг угљен и дјаманат, два тако разлнчна теда, од једне исте материје и да се из простога угљена, вештачким путем у лабораторији може добити и граФит и дјаманат, онда зашто не би смели очекнвати, да ће се временом моћи доказати, да су од једне и исте материје и едементи: пдатина и иридијум, гвожђе и манган, кобалт и никед и да ће се напосдетку доказати, да су сви едементи порекла једне исте праматерије, у коју се могу претворпти п нз које се могу добити? Није од мањега значаја и једна друга особина, која се атомима принисује. Поред хемијске привлачне силе, поред аФинитета, атоми појединих елемената одлнкују се још и том особином, да се једни едементи с већим а други с мањим бројем атома међу собом једине. Тако на пр. хдор и водоник једине се тако, да се у молекулу једињења хлора с водоником налази само по један атом хлора и водонпка, док у модекулу