Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

107

так. Приправнички родитељи одмах иавале на свога посланика, да извиди како се могла десити та погрешка, и овај оде у нинистарство, где сазна, да га је чиновнпк навлаш нреварио, јављајући му тобожњу тему, која ће бити на исииту. Наравно, посланик није смео тужитн чнновннка за ову превару, јер би на тај начин себе сама окривио. И награда наставницима средњнх школа је сразмерно мала. У лицејима професорн имају годишње ио 2400, 2700 или највнше 3000 лпра (динара). у вншпм гимназијама највише по 2700 а у нижим гимназијама највнше 2400 лира.

Школе у Шведској и Норвешкој Опозиција латинскоме језику у Шведској. — Недавно је лектор Ернест Карлсон предложио у шведском сабору реформу средњих школа, којом бп се поглавпто сузила настава латписког језнка у овим школама. Овај је иредлог био лепо примљен у оба дома, те је министар просвете већ сиремио пројекат закона за измене у средњошколској наставн. Норед осталнх измена сузпће се и вастава латинскога језика; сви већ верују, да ће ове измене бнти примљене у сабору, нарочпто измена, којом се ограничава настава латпнског језика. Норвешка је већ избацпла из својих средњпх школа класичну наставу. Сад се, ево, и у Шведској јавља врло јака опозиција класичним језицпма. Противнпци латинскога језика и класичне наставе у опште у главноме наведе ове разлоге, из којих би ваљало, ако не сасвим пз средњих школа избацпти класичну наставу, а оно је знатно ограиичпти: све што је у класичним књпжевностнша од трајне вредности, веле противници класшшзма, то је већ прешло у крв и месо модерној култури, и данашњи образовани људи немају више потребе да траже само врело, старе класпке. Виша је настава

већ престала даватп класичну образованост, те и настава класичних јозика не сме више битио утицати на целокупну органпзацију средњих школа. Данас и најпризнатцји школски радници не устежу се признатп, да учење класичннх језика у главноме припада универзитету, а средња^школа може тек спремити ученпка, да по мало разумева који класични језик. Да треба ограннчити наставу класичних језика у средњим школама показује и то, што је из године у годнну све мање ученика у класичноме а све више у реалноме одсеку. Кад је извештај просветнога саборскога одбора о предложеним реФормама за средње школе прочитан у сабору, велпка већнна бнла је уз предлог, којим се огранпчава настава латинског језнка у средњим школама. Бранилаца класпцизма било је врло мало. У дебати, вођеној око иредлога за реформу, пало је и оштријих нрпговора бранноцима класицнзма. Предлагач Карлсон напомеиуо је, да је организација средњих школа друштвено нитање, за чије је решење лаиински језик од сасвим незнатнога знатаја; на све стране се, вели, туже на класичну наставу: родптељи на непрактичност ове наставе и претоваривање ученпка, наставннцн на сувншне захтеве наставнога програма за класичне језике, ауниверзитетски ирофесорп на незрелост ученика, који им долазе из класичних средњих школа. На отпор, којису показивали браниоци класпцизма при примању овога предлога за реформу, остали су им довикавалп, да ће тим својим отиором само ускорпти потпуно избацивање класичних језика из средњих школа.

ПРОСВЕТНИ ЗАИИСИ Прослава пестогодишњице Јована Гутенберга, — 10. јуна ове године свечаио је ирослављен сномен петстогодишњице рођења Јована Гутенберга, нроналазача вештине штам-