Prosvetni glasnik

НАУКД II НАСТАВА

представе. У посдедњем примеру представа једнако понављаног непријатног рада јесте узрок непријатног осећања. А напротив ученик се може и дуже задовољно задржатн у таквом раду, који му није много тежак. Код сиромашка незадовољно расположење је највећма последица представа његовнх оскудица према уживањима богаташа, представа, ко.је се у њему често обнављају. На душевно расположење много утичу и животни осећаји. Нека се помисли само на зловољу и прохтеве болесника! То се може лако објаснити тиме, што се животни осећаји задржавају или се никако и не могу потиснути, или се врло тешко истискују из свести. Покрети душевности. Ми се уплашимо од изненадног узвика или пуцња; ми побледимо кад дознамо да нам је когод умро; ми се ражљутимо кад чујемо какву увредљиву реч: ми се веселимо, ако нас изненада задеси срећа. Ова стања душевна називамо иокретима душевности или афектима. Узрок њихов јесте изненадан опажај или представа, која својим изненадним и силним ступањем у свест изазове брзу промену у обпчном кретању представа. Једна таква изненадна представа, н. пр. неочекивана радосна вест, може с већом живошћу да изазове у свести представе ранијих плапова, чпје је извођење сада могућно. Тада се душа претрпава многим представама, које једна другу бр.зо потискују. Такви су покрети душевности н. пр. велика радост, раскалашност, одушевљење и љутпа. У другим случајевима производи изненадан опажај застој у обичном току представа тако, да свешћу завлада само једна представа. То бива код јаке иоилашености, зачуђења, очајања. — Представе духова, на које се лако наилази код нростих људи и код деце, могу да изазову јаке покрете душевности, као н. пр. плашњу и застрашеност. Утицај на тело. Душевни покрети могу да имају као последицу велике промепе у нашем телесном нахођењу, јер утичу на живце за покретање. Можемо се тргнути, дрхтати, узвикнути гласно, иасти у несвест од страха, склоиити руке, чуиати косе из очајања; може се скакати, играти, узвикивати и иевати од радости; са раздражености се шкргу&е зубма, луиа ногом и стеже иеснпца; па. чак у особито јаким случајевима може да се јави као последица аФекта и душевна болест или смрт. С тога треба избегавати аФекте због њихова штетног утицаја на душу и тело. Пре свега васпитач се мора чувати, да не падне у љутњу, да не заплаши дете својом осорљивошћу, нити да га увреди каквим горким подсмехом. Понављање и примена. Шта се разуме под душевнопЉу или срцем? Еоји људи имају мало или нимало срца? Кога називамо душевним или срдачним ? Шта се зове душевно расположење ? Чиме можемо весело, а чиме жалосно да се расположимо? Које представе не изазивају никакво расположење ? Објасни утицај животних осећаја на душевно расиоложеље! Могу ли