Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
49
продају за мадо ракије. 0 сундским Индијанцима веди ВапегоЏ, да деду често продају или проигравају. Пи-Едови дају своју деду Уте-индијанцима за разие ствари ситне вредности. Код Макуза дете има од прилике толику вредност, коју тражи Индијаиац за свога пса. Тако иељудско понашање наспрам потомства иајчешће потиче из тешкоћа, које се истичу иротив могућности да се деца хране и васнитавају. У тој околлости ваља тражити узрок оном честом убијању деце код народа нецившшзованих и у пола цивидизованих, као и сахрањивању живе деце заједно с мајкама, које су умрле на порођају, иди одбацивању једнога од бдизанчади и, најзад, убијању мдађе деце због већег броја у породици. За таку радњу изводи се исто иравдање, које и при убијању стараца, старица и људи бодесних: пздшпнн су и не могу да их хране п издржавају. СаШп о томе наиуштању остарелих родитеља код номадских плсмена у прашумама наводи: „У таким пришкама папуштање је неонходно, на п они сами то жеде, говорећи, да су остарели и нису ни од каке користи; да су се на сличан начин и они раставиди са својим родитељима, па жеде да умру и нека деца њихова не туже за њима". НегШ ирича о домороцима на обали худсонског залива, како је отац нзабрао себн за убијцу свога најмилијег сина. Код Капеа читамо, како је поглавпца асинибоински убио своју рођену матер, јер га је молида, када беше остареда и изнемогда, да учини крај њезиној патњи. Дакле то све доводи нас на закључак, да уништавање сдабих н немоћних има да посдужн за умпрење невоља, које подносе дивљацн у своме животу, па се н убијства деце правдају на сдичан начпн, као и народним насељем и недостатком животних средстава. Сдичан раздог за оиравдање можемо признати и у том сдучају, када дивљаци продају своју децу. То би могло послужити за мерило при изрицању пашег суда о њима. Дакде, код нецивилизованпх народа и код животиња инстинктп п разни постреци опредељују их у њихову кретању. Нодожај датета примитивног човека сличан је положају млада медведа. За њега не постоји никаква морадна обавеза, не штити га никакав морални закон, већ се находи једино у вољи свога родитеља, који га може гајити, наиустити или убити, према томе, како га на то нагонн љубав идн јарост. * * * Још у првпм ступњевима папретка, живим осећајима природне накдоности придружују се нешто лпчпи, а нешто социјални разлози, којн зајамчавају детињи живот, но који у исто доба заводе раздику у жпвоту оба пола. Ту се сретамо с тежњом оснажити пдеме за ратне сврхе, с тежњом имати осветника према непријатељу, најзад и с тежњом оставити некога посде себе, ко би се постарао за сахрану п давање подушја. Друкчије није нп могдо бити, јер је потреба за умножавањем бро.ја ратника иросветни гласник, 1900., 2. 4