Prosvetni glasnik

ПЛУКА II НАСТАВА

51

више расли, у кшико се друштво јаче развпјало. А затим из тнх захтева проистицаху извесна права мушко деце, докде женска беху занемарена. Г1з тога пак може се нарочито видети, како је тесЛа веза пзмеђу ратоборностп људи п потчињенести жена. * Сада долазнмо на нптање: у каком је односу положај деце према Формп друштвене оргализације? Одговарамо: прелазом пз стања освајачког у стање радиности углађава се н начпн опхођења према деци. Највише друштвепе прнлике, у којима потомство бива час обожавапо, час убијано, час опет продавано, према осећајима који владају, одликују се п тиме, што се у њима нигда не губп непријатељско расположење против околлих племеиа. Апсолутна пак завпсност деце од воље родитеља појављује се подједнако свуда, бпло то у освајачком тииу најстаријих гомила, или у впшим видовима развијенијих насеља. Код овнх, као н код оних, над животом и смрћу дечјом влада моћ, која у псто доба обухвата нотирање васколиких дечјих права п иотреба. Ако испоредимо положај деце код најсуровијих племена освајачких са иоложајем деце нлемена опет освајачких, али са уређењем патријархалним може се у корист ових највише толико рећи, да теорије које се развпјају, налазе у пракси ограничења и да се то ограничење у толико јаче истиче, у колико се јаче развија индустријализам. Нрколики примери то ће потврдити. Острвљани Фициови, чија је владавина Форме оштро деспотске, а К0 Ј И Ч У ратовима тако необично окрутни, дају нример најпростије суровостп у опхођењу с децом. Убијају своју децу, нарочито жепску, из нросте зловоље, у срџби, а и зарад удобности. Скоро две трећине их тако уништавају. 11а се често и то дешава, да људи рођену децу своју приводе као жртву поглавици, да га умире, и то не у ропство, него за храну. Мекспчко племе Чичимека, крволочно и убојно, даје такођер доказа о очинској највишој власти: синови се не смеју женити без очева пристанка; ако се младић огреши о тај закон, бива кажњен смрћу. То нас подсећа на домаће прилике старих Мексикана (ко.ји у већини доводе своје порекло од непобедне расе људождерских Чичимека), чија је друштвена организација била битно типа освајачког. С1т1дего вели о њима: „Деца њихова беху тако васпитавана, да су према родитељима гајила највеће поштовање. Пред њима нису се смели усудити да говоре ни одрасли, ни жењени". Сличан породичан ред беше заведен и код старих становника Средње Америке. У Перу вредео је закон, по коме су синовн имали служити и слушати све до своје двадесет пете године. Да се осврнемо на нека нецивилизована или у пола цивплизована друштва, која имају производну претегу. Одмах ћемо приметити, да ту жена и деца заузнмају виши положај. Код мирољубивих Бода и Димала убијање деце потпуно је непознато. Према женској децп опходе се уљудно 4*