Prosvetni glasnik
58
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ
тога доба већином су била ио централној АФрицн, по изворном крају реке Нила, засннвана су многа географска друштва, а ннје се остало ни без експедиција у Сибир, Аустралију, централну Азију, пловљење око света („Рурик") и т. д. Одељци о културном жнвоту, и иоред огромноети материјала, довољно су опсежни и баве се многостручним гранама рада и живота. Ту је Физика и хемија, индустрија и саобраћај, архитектура (класицизам и романтизам), музика (Шуберт, Вебер, Менделсон, Шуман, Шопен и т. д.). Говор о литератури почиње Гетеом, о коме се доста опширно говорп, затнм је реч о романтичарима, о Шопенхауеру, Уланду, па се онда нешто мало осврће и на Енглеску (Скот, Мор, Шели, Бајрон) и Француску (Беранже, Куријер), и ту је крај. Зар у светској литератури није било још које крунне појаве, која би била вредна помена? На местима која се дотичу науке (у све три књиге) внше је нажње ноклоњено природним наукама. Тим самим иостао је тај одељак непотпун, нарочито и с тога, што код друнггвених наука врло често остале су н најкрупније ствари неноменуте. Указујем само на то, да ни помена нема о прелому у науци о језику у ночетку овога века, и ако је нриличио речн потрошено и на многе врло ситне немачке романтичаре. Друга књига, на 488 страна, обухвата доба од 1840.-1871. год. и иодељена је иа четири одељка: од 1840.-51., 1852,—62., 1862.-71., а у последњем је пропраћен, прилично детаљно, духовни живот и култура номенутих тридесет година. Гед излагања у главном је као и у првој књизи с неким ситнијим разликама. Почетак овога другога времена 19. века, као што писац вели, обележеп је незадовољством и крупним изменама дотадашњега стања. Он је, према приликама у Немачкој, одредио да траје „од увођења царине до објављивања повога немачкога царства". То је доба карактерисано као доба рушења дотадашњега уређења и стања, доба крупне борбе ради кидања дотадашњих односа и стварања многих држава од подвојених покрајина. Прву половину чини она борба, чиј је, вели се, основ био државни облик, то је била борба за уставну монархију. „Упутне тенденције тога доба беху, како Ранке мисли,... два иринципа: монархија и народни суверенитет" (II, 2. стр.). Газуме се, да је опет Немачкој поклоњепо највише пажње: у нрвом одељку проговорено је о њеној полптичкој историји на 24, а о Енглеској само на 5 страна. '
1600.: Шест дана, јер су дотле пронађена ноштанска кола, којнма је само толнко времена нотребно. 1700.: Четири дана, јер су се дотле дилижанси усавршили. 1800.: Два дана, унотребивши брзу вожњу. 1841.: Само два часа; за тако кратко време веже зкелезиида Базел п Штрасбург. 1900.: 1Ч 2 минут, види се луФтбалон, који се креће машнном снабдевеном крилима (406. стр.)«.