Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

91

Ручви рад је заузео прво место. Пихомице су саме вршиле обичне радове: меле, ирале, под рибале, двориле бодесне другарице, радиле у врту и градини и т. д. Сама управитељка претходила је иримером, показујући, да физички рад не понижава човека, већ га узноси. , 1 'ад утишава страсти, забавља дух и не да му времена, да се бави рђавим стварима". Неиосредно утицање управитељке примером и речју било је за морадно опдемењивање ученпца веома благотворно. Жива реч и права сократовска метода усађива.ге су у њихову примљиву душу узвишенп назор о животу, значају породице, дужностима брачним и т. д. начином ириродним, па нрема томе и веома успешним. Дисцштлина се трудила да миром и љубављу дође до успеха. Педагошке и дидактичке принципе тумачила је учптељкама заводским сама госпођа Ментенон; из бележака о томе постала су „Беигез е! ал 7 13 аих Ватез с1е 81. 8уг", у којима је много н за данас драгоцених упз г тстава. Веома ватрена заступница права женина на више васпптање била је у почетку XVIII столећа маркиза Ламбер, образована дам1, која се, не налазећи забаве у бурном начину тадашњег живота дворског, посветила искључиво васпптању два своја детета и студовању литературе. У списима својим горко се жали на ропство и почињеност друштвену , из којих се жепе не умеју спасти са својега незнања и необразованостн. Уметнички слика тешку судбину и досадни живот жена из вишег сталежа, богатијег, које, немајући потребног образовања и достојног рада, падају у бесмисдена уживања и грешно беспосличење а често и у друге разлпчите пороке. Полутанско образовање и непотпуно васпитање узрок су свима мрачним странама женске природе. „Кваримо све способностн, којимаих је природа обдарила; занемарујемо њихово васпитање; духу њихову не дајемо никако стварна занимања; од њпх хоћемо само да се допадају, а допадају нам се само својом дражи и пороцима. Као да су створене само да чине пријатност погледу очију наших!" Тога ради она одлучно тражи такође н за жене више образовање, а нарочито очекује велику корист од студовања ФндозоФИЈе, на име модерне; то би студовање разбистрило критичност у жене и утицало би, да њено мишљење буде тачније и правилније. Утицај Фенелонова списа о васпитању девојачком надазимо у прослављеног педагога Родена, кога Вилмен назива свецем васпитања. Нарочиту гдаву свог једног класичног списа посвећује питањима о девојачком васнптању. Девојчице треба још из раног детињства навикавати на уредност п чпстоту и до 6. или 7. године васпитати их подједнако и у друштву с мушком децом. Даље образовање треба да је одвојено. Л.атинскп језик не препоручује за све девојке, већ само за оне, које ће ступити у манастир. Зато опет у шкодама девојачким треба што већу пажњу поклањати Француском језику, земљопнсу и историји. Нарочито