Prosvetni glasnik
ШКОЛСКП ЛЕТОПИС
151
чити, моради за своју децу идаћати нарочите наставнице, или су децу давали у приватне школе или заводе, у којима је предаван женски ручни рад а којекако и немачки и Француски језик. 1863. године донети су закони о устројству свих јавних школа у Србији, па је тада донет пЗакон устројства Ђише Женске Школе у Београду, по коме је Впша Женска Школа установљена „поради образовања асенске младежи у знањпма вишпм него што се у основшга школама учи, а нарочито поради припреме одраслијих девојака за учитељке осиовних школа женских". Овај је закон после неколико пута мењан и допуњаван, па је готово увек у неколико мењан и задатак Више Женске Школе: по закону о уређењу Више Женске Школе од 19. јануара 1879. године „задатак је Више Женске Школе, да даје више образовање женскињу и да спрема учитељке за наше школе"; изменама у закону од 1896. године укинут је учитељски нсппт у Вишој Женској Школи, те је тако и задатак ове школе у толико пзмењен, што је она престала спремати и наставнице за народне школе. Учење у Вишој Женској Школи у почетку је трајал.о само три године; 20. априла 1866. године трајање учења у овој школи повишено је на четири године, 28. Фебруара 1875. године на иет година н 31. октобра 1886. године на шест година, и тако је и сада. Београдска Виша Женска Школа је од свога засппвања, с незнатиим прекидима за време ратова, непрестано радила и све више нанредовала п у настави и бројем ученица, одељења и наставница, тако да се услед велике навале ученица осетила потреба за отварањем још које лнше женске школе, те је 15. новембра 1891. године отворена Виша Женска Школа у Крагујевцу, и сада обе ове школе, и у Београду и у Крагујевцу, раде. 1894. године било је огледа, да се отвори још која средња школа за женскиње, и тада беху основане више женске школе и у овим градовима: Нишу, Шапцу, Пожаревцу и Пироту, алн се нису могле одржати, нсго су у брзо по осиивању бпле укинуте, те су тако и даље остале у Србији само две више женске школе: у Београду и Крагујевцу. У последњој, 1899.-1900. школској години било је у овим двема школама свега ученица: у почетку школске годнне 673 (у Београду 512 и у Крагујевцу 161) и иа крају школске године 636 (у Београду 485 и У Крагујевцу 151).
Ученица је.било у обема школама:
ЈР А
3 Р Е
Д И
<1
I
II
III
IV
V
VI
1—1 а
У почетку школске године:
а) нових
130
132
86
96
106
111
661
б) поноваца
5
6
—
1
—
—
12
Свега у почетку школске године •
135
138
86
97
106
111
673
Нрпновљено у току годнне • • •
2
в
3
—
3
1
12
Свега уписано •
137
141
89
97
109
112
685
Напустило школу у току године •
7
12
9
10
8
3
49
Остало на крају школске године •
130
129
80
87
101
109
636