Prosvetni glasnik

572

ПРОСВЕТНИ глдсник

Захваллост је у противности према самољубљу и задржава прекомерно развијаље и изметаље његово у себичност. С тога је захвалност врдина, на коју се већ и мадо дете може упутити. Због тога је дужност васпитачева, да пробуди чуство захвадносги код деце и да ојачава у њима тежњу за враћањем нрнмљене доброте. Послушност. Послушно дете слуша заповести или забране својих родитеља чак и тада, када су његове пожуде у иротивности с вољом њихових родитеља. Добро дете хоће и не ће нешто с тога, што његови родитељи то тако жеде. Ово иочињавапе властитих жудпа и властитог хотења иод туђу вољу назива се послушност. У послушности испољава дете једну своју тежњу. У чему треба да тражимо узрок њен? У првом реду у чуству захвалности, јер оно гони дете, да и оно онима учини радост, који су њему добра учинили. Уз то долази још једно чуство и то: Страхопоштоваље или поштоваље (ауторитет). Ово чуство је аоследица иредстава о незнатној својој моЛи и о веКој снази родитеља својих. Такве представе и таква чуства постају, кад дете искуси, да отац и мати много шта могу, што оно не може и да и старија браћа и сестре као и слуге врше оно, што родитељи захтевају. Ако васпитачи и родитељи не буду у стању да код деце буде и ојачавају чуство страхопоштовања, то ће им бити тешко, да децу васпитавају на послушност. Доброта, љубав. Захвалности је слично саучеш&е, наклоност, доброта, која се пење до љубави. Љубав је чуство заинтересованости за туђе „ја", које се ставља над својим „ја". Из чуства љубави избија потом жудња, да се туђе „ја" служи и да му се потпуно предаје, да се за њ' живи, а у најгорем случају чак и жртвује. Таква жудња јесте самоодрицање, противност себичности. Самоодрицање је прави знак љубави родитељске, човечанске и хришћанске (Јов. 13, 35.). Р1сус, Песталоције, Франке, милостив Самарјанин и др. јесу угледи такве љубави. Сачуство. Девојчица, која види брата где плаче, почиње да га теши и гледа да растера његову жалост разним обећавањима и поклонима. Кад чујемо, да је једног нашег пријатеља снашла велпка срећа, то се и ми радујемо са њим Јадни проејаци и људи без крова над главом изазивају наше сачуство; какву пак срећну породицу посматрамо са задовољством. Ови примери казују, да може бити сагласности између чустава разлиЗитих људи; А има чуство пријатности или непријатности, ако зна, да и Б има. чуство пријатности или непријатности.