Prosvetni glasnik

38*

ИЛУКА И НАСТА13Д

571

воља (својевољност), који на друге погледају с презирањем (охолост, поноситост), којп траже да им се свет диви (таштина) и који раструб.љују своје уображене врдпне (славољубље). Земљиште, на коме код неких људи бујно избијају ове рђаве особпне, јесте претерана представа њнхових властитих „ј а °- У својој уобралгености многи људи кпте своје „ја" свакојаким одличним особинама (зиање, врлине, лепота), али које немају у тој мери у којој их представљају, те тако на далеко прецењују своју властиту вредност. Себичност је кужан извор многнх порока: зависти, самохвалисања, уображености и подругивања, клеветања, мржње и т. д. Понављање и лриљена. Шта је то страст? Зашто се она може назвати болесним стањем душевним? Објасни изреку: ,страст гради од човека роба" ! Еако иостаје страст? Кажи неколико страсти! Каква је разлика између штедње и тврдичења? Шта је фанатизам, суревњивост, осветољубље ? Шта је самољубље ? Из које се представе јавља? Како се испољава то чуство ? Кад ирелази самољубље у себичност ? Зашто се себичност назива нороком? Шта је частољубље? Зашто га ми не одобравамо? Да ли треба одбацивати и чуство части? Каква је разлика између чуства частп и частољубља? Шта је властољубље? Како се та страст појављује код деце? Објасни ове страсти: нијанство, грамзљивост, таштину, славољубље, страст за оговарањем ! Каква је разлика између злобе и мржње ? Како можемо да радимо на предуцређењу ових страстп: лакомости, брбљпвости, хвалисања, кинђурења? Кадо да се иоступа с децом, која воле да се свађају? 40. Сачуство Ближњи. Дете живи у кругу људи; оно гледа сваког дана родитеље, браћу, сестре и друге чланове породице, слуге п суседе; оно добија представе о тим лицима помоћу којих их познаје и разпозноје. Ове се иак представе све внше попуњавају опажајима дечјим о томе, што на појединим тим лицима виђају или о њима слушају. Услед опхођења, дакле, постају у свести детета, осим представе његовог властитога „ја", још и представе других лица. Помоћу мноштва опажаја (родитељско старање, услужност слугу, браће и сестара, поклони рођака) дете сазнаје, да та лица могу бити од великог утицаја ио његово уживање или бол, да она могу увећавати његову пријатност, а смањивати његову патњу. Таква искуства буде у детету чуство саучешћа према другом и тежњу, да и оно њима помогне, да и оно њима какву љубав учини. Тако постаје у њему поред самочуства још и чуство за друге, које иобија и ограничава самочуство. Да упознамо неколико облика овога чуства. Захвалност. Дете, које је сазнало за љубав матерпну, изражава своју радост о томе: љубазним речима, пољупцима и свакојакпм услугама. У томе видимо обоје: и чуство и тежњу. Чуство, које иостајс иомоИу иредстава иримљених добрих дела, називамо захвалношћу; поме се изазива тежња, да се учињена доброта врати.