Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

581

Беше већ скоро 10 с., а у то време деца једу. Што је које донелоод куће, то је оставило на нарочито место. Обично донесу, киФлу, колач какав или комадић хлеба. Одатле сад узимају два детета, девојчида и мушкарац, којима забавиља рекне. Ова два детета само подигну у вис, а оно чије је то, рекне: молим — и приђе те узме. Нека деца донесу по 1. крајцару, даду при доласку забавиљи, она то забележи и сад им. да киФлу. Деси се да које сиротно дете није имало шта донети. Њима остала деца одвоје по комадић од свог јела. Овога дана два детета не беху ништа донела. По оделу се видело да су из сиротних кућа. Они су седели снуждени. Забавиља приђе и упита: — Ви нисте ништа донели? — Нисмо, одговорише тужно. — Дајте им ви, рече забавиља неколицини. То беше дирљив призор. Она два седе снуждено, а остала се деца грабе ко ће ире да им одломи и пружи комадић од онога што има. Свако дете је давало тако радо, тако нежно, да се по лицу видело оноосећање дечје душе према сиротима. Тако ова два детета добише и више од киФле. Сваком су они рекли: хвала, али осташе тужна лица сигурно зато, што и они не могу другоме што дати, него морају милостињу примати. Докле су деца јела, забавиља узе једну дашчицу и рече: /а р1аскоуе (за тичице), а деца одмах иочеше кидати од своје киФле или хлеба комадиће и метати на дашчицу. Обично су давали од средине по комадић колико залогај. Који ирви поједу, они приђу, те иситне ове комадиће на мрвице. Они, којпма су од јела нале мрвице на клупу или крило, покупе то на длан и донесу овамо на ову дашчицу. Тако се на дашчици скупи две три прегрши мрвица. Забавиља узе то, отвори нрозор и иоређа мрве по оном зиду („симсу") испод прозора. Тек она затвори прозор, а врапци почеше слетати и јестп. Сад тек и ја разумедох зашто и пре овога по који врабац чешће слеташе на прозор ове собе. Тражили су коју мрвицу од онога што им је јуче ту било пзнето. Колико поуке у овом малом добром делу, колико васпитне вредности, кад се овако из малена негује љубав према тичицама! Треба само гледати како деца радо чупкају свој комадић и мећу на дашчицу, треба чути оне љупке речп, којима нропраћају то давање, па да човек види како јако учествује и душа дечја у овом чину. „За тичице! Оне су добре! Оне су, молим, врло корисне..." говоре деца једно другом или забавиљи, на шта им она увек по што год одговори, одобравајући. То за мене такође беше дирљив призор. Али још дирљивију слику видех другог једног дана. Једно дете, место киФле беше купило кома-