Prosvetni glasnik

НАУКА II ИАСТАВА

591

супротне, која је леђна или дорзална. У вези за диФереитовањем ових иовршина мора бити у складу и унутрашња организација. Споредне пак осовине постану две. Једна везује трбушну са леђном површином и зове се с1огзо^еп1га1-на а друга бокове тела и зове се иоаречна или трансверзална. Површине, које се нала.зе на половима дорзоиентралне површине нису међу собом једнаке, док оне, што су на половима дорзалне осовине, међу собом су једнаке. Према томе, у попречној осовини налазимо примитивнији ступањ према другој — дорзовентралној, којаје јаче диФерентована. Овај други облик метазоа, који се развио из гаструле, зове се билатералним и њега налазимо почев од црва у свију виших животиња. Тело је у њих, дакле, билатерално симетрично. Са диФерентовањем споредних осовина не можемо тело поделити у безброј много делова, као што је то случај, док је постојала индиФеренција споредних осовина, већ у одређени број делова, које, по Хеклу, зовемо: антимерама. Ако су се диФерентовале само две неједнаке споредне осовине, онда ће тело битн сложено из две полутнне, десне и леве, које називамо иарамерама. Тако је постао епс1ур1еиг-ни основни облик тела. Усни отвор и овде игра врло важну улогу. Иоред њега се развијају многобројни органи, тентакли, антене и др. и отуда цео тај део тела, орални пол, јаче се диФерентује. Њему припада инпцијатива у кретању тела и он, према томе, стоји под другим спољним утицајима, но супротни део тела, који за њим иде. Усни отвор може бити на предњем делу тела, али нигата не губи у својој важности, ако дође и на вентралну страну. Са растењем теле у дужину, наступа и дељење организма у одељке, којн један за другнм иду. Ова се подела тела примећује с поља по од•сецима, који поједине одељке раздвајају, или по правилном распореду наставака на телу. У унутрашњостп пак самог тела, олнчена је нодела у распореду органа, који једно за другим и иду. Овакову поделу тела у одељке или чланове зовемо, по Хеклу, метамерија а поједине одељке, сегменте или чланове — метамерама. И метамерија оснива се на диФерентоваву а поједине метамере, ма да су једнолике, ипак се разликују међу собом — т. ј. по своме положају. Међутим, метамерија није свуда једнако изражена. Она може бити само на поједнним органима или у целом организму у свима органима нзражена тако, да свака метамера има своје особите органе, те се може да ослободи од целине и ,да живи слободно за се. Такав случај виђамо у црва (проглотиди у дестида). Услед метамернје организам постаје савршенији, добија већи број органа, појединн одељци тела постају независнијп и њихов је рад слободннји. Предњи део тела, који може бити састввљен од једног илн више метамера, диФерентује се јаче од осталих и добија већу вредност за це-