Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИИ

823

Параклис пресвете Богородице , 4°, тгосле њега Служба Јовану 1'илском; Богородичина чудеса, 16°, 17. век; Исти спис из ночетка 18. века; Уиуство за аевање аараклиса Јовану Рилском, фолио. из 1656. г.: Канон Атанасију, архиеиискоау александријском, 4°, 16. век; Тумачење духовних иитања, фолио ; Правила седмог васељенског сабора, 4°, има где-где бугаризама; Жаргарит, беседе Ј. Златоустога, бугарско-српске рецензије, писао у 18. веку инок Пахомије; Жаргарит, у мањем Формату, писао га поп Тодор 1790. године, •бугарско-српске рецензије; Панегирик Ј. Златоустог са Житијем Св. Петке од Гр. Цамблака, рукопис рађен у Рилском манастиру, ако је запис добро прочитан, 1483. године; Панегирик Ј. Златоустог и др., иисао Владислав граматик у жегљиговском крају 1479. године; Жаргарит, фолио , 16. век; Беседе о старом завету, фолио , 17. век; Шестоднев Василија Великог, 4°, из 16. века; Адрианти Ј. Златоустог, фолио , 16. век; Четири рукоаиса из дела Ј. Златоустог, 16. и 17. век; Говори и разна тумачења, два рукоииса, бугарско-српске рецевзије; Поученија од Исидора и др., из 15. века; Зборници беседа, пет књига, из 16. и 17. века; Житије Св. Саве и друга тумачења , споменик писан у Хилендару 16. века, од монаха Теодосија. Бројећи све рукописе, у Рилском манастиру има: 9 јеванђеља, 2 псалтира, 2 апостола, 9 минеја, 7 октоиха, 2 триода, 14 требника, часослова и молитвеника, 15 канона и служаба, 50 поучних богословских дела и 8 разних књига. Из свега се, дакле, види, да није онолики број, какав се по гласовима о библиотеци тих манастира могао очекивати. Еад се пак узму на ум све пљачке манастирских библиотека, које су чинили п дивљачни непријатељп и цивилисовани пријатељи, опет доста ■за и оиако си-ромашну ранију југо-словенску литературу. Толики број српских књига, пема сумње, показује, да је тнњала још која искра и у доба када је све било поплављено, а уједно даје сведочанство да је ее морало много више ураднти, кад се само ту, на једном месту, затекло толико сачуваних дела. А тај број, тим што одскаче од броја дела руских и бугарских, а нарочпто ових последњпх, могао би још нешто да каже, повољно нешто за српску ствар, али свакако није најзгодније, да