Prosvetni glasnik

830

ПРОСВЕТНИ ГЛАСДИК

новљено, да се, нарочито у унутрашњости, пре подне обучавају мушкарци а после нодне девојчице. Школа искључиво девојачких на нижем ступњу било је мало, па и оне су бедно животариде. 0 том сведочи извештај, који је о пшшжом стању поднео краљу министар просвете г. 1831. Тек за време јулске владе бејаше тачније одређена разлика ступања школовања девојачког. Од тога доба разликују се у организацији девојачкога школства четири ступња: основне шкоде, грађанске, панспонати и институције. Кад су законом биле деФинитивно установљене основне гаколе за мушку децу, девојачке школе остављене су и на даље на добру вољу и иницијативу приватну. У то време јављају се меродавни и убедљиви гласови о значају девојачког васпитања на свим ступњима. Ренар вели: „Оба пола имају једнака права, да се користе доброчинством школовања, и опште васпитање у истини настаће међу нама тек онда, кад законодавац буде могао подједнаку пажњу поспетпти и једном н другом полу. Данас је средњешколско образовање девојачко поверено потпуно приватној саекулаццји. Ако држава с гготпуним правом утиче непосредно на школе, које издржава и штити, зар нема иста интереса што се тиче завода девојачких? Било би довољно неколико узоритих завода, заснованих у првим градовима, а којима би управљало министарство просвете. Њихове добре стране прешле би доиста и на заводе нриватне, који поред свега својега напрезања показују тако много недостатака". А одлични педагог Ђиљмен овим речима означава значај девојачког васиитања: „Основно васпитање девојака треба да је у аналогој сра.змери с образовањем мушке деце: и једно и друго подједнако се тичу интереса друштвених и благостања породичног. За најсиромашнији сталеж иарочито бп се захтевало, да свака жена дође до првог ступња образовања, које би јој обезбедило убедљиви и корисни значај, пружајући јој средства, којима би потпомагала својега мужа, образовала децу и ублажавала ону грубост морала, коју напорна занимања дуго одржавају". II поред тих гласова теоретски значајних о васпитању девојачком отварање девојачких школа ишло је веома споро. Тек год. 1848. поднесен је предлог закона, да свака општина, која има више од 800 становника, буде дужна да издржава бар једну девојачку школу, што је и узакоњено с ограничењем дужности на општине, чије нмовно стање пружа довољно за то средстава Финансијских. Доцније снижен је тај минимални број становника на 500 и на послетку на 400 душа. Нас се тиче поглавито више школовање. Поред манастпрског васпитања. које је и даље трајало, у XIX столећу отворено је и много завода светских, у које су се међутим увукке полако разне неваљалштине из завода маиастирских. Госпођа Кампан карактерисала је то стање речима: „Васпитање девојачко у овом тренутку поверено је или претераним богомољцима или женама без морала".