Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖПЋ

скога поретка, као природне васпитатељке људскога рода, чнја је брига деци извор благослова. , 1Ј ека дете, вели он, за рана раширује н обогаћава своја знава образованошћу схоластиком, којој се нридаје тако велпка цена, душа је љегова у безопасности, ако сваке вечери у окриљу своје породице може чути глас мајке своје и надахнути се примером њеним". „Све долази од васпитања мајака". Тога ради сматра, да је велика погрешка, што се у обилном законодавству, које је издано о школама за последњих 50 година, жени не поклања тако рећи нпкака пажња, и додаје знанајно: „Никад не може образовати, нарочито у унутрашњостн, ухватити у народу чврста корена, ако је деца не добијају још од својих мајака, а мужевн од жена. Јаван учитељ, који учи дете да казује азбуку, није довољан; мајка је морална моћ, која оплођава мисао и душу детињу отвара љубави. Никака педагошка метода, по његову мњењу, не може толико утицати ва душу детињу, колико природан васпитачки дар добре мајке, којим ју је сам Бог обдарио. У сличном мисаоном кругу, само с већим познавањем људске душе, крећу се такође мисли, које је о девојачком васпитању изразио Жирар, одушевљени нристалица и ироповедник Песталоцијевих идеја. Свеколико обучавање школско, по његову мњењу, треба усредсредити око материнског језика и његове литера.туре,; све предмете, на први логлед сухопарне, треба оживети вишим гледиштнма и узвишенијим осећајима. Виљмен вели, да је основа његове методе била у томе, да се свагда с радом памети и мишљења спајају поуке религијске н моралнп осећаји. Оно дакле што се назива учењем читања, граматике, анализе језика, за њ је само Форма или скриња, у коју жели да затвори једну од главних истина свести и вере, тако да основно обучавање, које даје, обухвата целокупио обучавање религијско и морално. Самостално вигао девојачко школовање развијало се у нашем столећу полагано, прелазећи под надзор и заштиту државне моћи. Као што смо већ реклп, Наполеон не бејаше никако одушевљен за више васпитање жена, бојећи се њихове учености, или, како је сам говорио, није велео жене, које су биле „учене". Шта више, Наполеон је давао ирвенство васпитању манастирском, а не пансионатима, па су н процветале онова манастирске школе за његове владе и заштите. Сам је, према примеру Луја XIV., засновао за кћери, сестре и рођаке чланова часне легије девојачке школе. Те школе бејаху под руком министарства војног; субординација је у њима била оштра, дисципкина калуђерска а војничка у исто доба, васпитаЊе и обучавање било је упућено правцем поглавито практичким. У време рестаурацнје почела се полагано развијати разлика између основног и више девојачког школовања. Вредно је споменути наредбу од г. 1816., којом је било зобрањено у школама основним заједничко обучавање мушке и женске деце и уста-