Prosvetni glasnik

838

Језика. Рачунице с Геометријским Облицима, Историје са Земљописом, 11ознаван.а Природе са Пољском Привредом, Хигијене, Ручног Рада, Цртања с Краснописом и Певања. Од 1. марта па до 1. октобра ваљало би завести, да деца долазе два пута, или бар један пут, недел>но сва, да заједнички врше неке практичне радове у школској градини, које су теоријски изучили за време зимскога течаја; и да се по распореду одређују свакога дана но неколико ђака, да дежурају и раде у школској градпни, по упуту учитеља. Овим би се завело, да сав рад у градинама школским прппада ђацпма, а чешће састајање било би, да се чини нреглед рада и промене у радовима, те би се још боље уочило све оно, што је уво прпмило теоријски, а око ппје видело практички. 3), Да се створи углсдно добарце норед школе, где ће учитељ бити представник једног средњег привредника, а ђаци да му буду радници. За то угледно добарце требало би поред школске градине од '/ 2 хектара имати и бар 1—2 хектара земље у близини школе. На томе угледном добарцу, ваљало би заступити: Винодеље, Воћарство, Градинарство, Свиларство, Пчеларство, Земљоделство, Сточарство, па и радионицу -за Гучни Рад. — Разуме се пошто је мање добро, то ће бпти све гране привредне заступљене у мањем обиму с погледом на оно, што је најнужније за околину. За све радове употребљавати за раднике ђаке, а туђу помоћ тражити само онде, где дечја снага не може издржати. 4). Да све друге трошкове за оснивање добарца и издржања школе подносн општина, у којој је гакола, као и оие, које чине састав те школске општине. На овај начин устројене Продужне Школе могле бн се с правом назвати „Пољопривредним Продужним Школама", и с њима би се учинило много, не само за писменост, већ и за привреду. Овако уређене Продужне Школе стајале би и државу и општине више. Али, кад би се сравниле користи с издацима, онда би се увидело, да су користи куд и камо веће. Кад се хоће пак да се циљ иостигне што пре, онда се не сме ни гледати на издптке, јер овим се хоће да се сељак створи и прнвредником и писменнм човеком, а ово је неопходна потреба, те да би могао опстати и он, сељак, и држава. Сељак је стуб државни, и ако се тај стуб, с незнања свог, поколеба, поколебаће се и сама држава, а, то је близу пада. Зато баш и мислим, да, кад се хоће указивати номоћ сељаку, треба му је указати онда, када му је и најпотребнија, а не чекати, да пзгуби сваку наду у помоћ. Јер после му се може пружати и веће помоћи, али ће бити доцкан. По мом мишљењу, имало би два излаза, који би стајали и државу и општине још јевтинвје од предњег начина отварања Продужних Школа. А ти су: 1). Зна се, да је у Србпји груписано повише села у једну општину, и да има више школских општина, које сачињавају једну политичку