Prosvetni glasnik

840

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

раде, не само што себе сатиру, већ нису кадри ни показати онакав успех, какав се жели, с тога, што нема времена, јер су зимски дани кратки, а детњи радни за сељаке, и онда се своди на врло кратко време по један дан, или једва два дана, недељно , а то је и сувише мало. За рад у Продужним Школама могли би се употребити сви учитељи, који су ишли на Пољопривредне Курсеве, Истина је, да се и за њих не може казати, да су за месец дана могли постати и привредницима у правом смислу, али је доста, што им је дат основ, на коме се могу отпочети радови, а ту су и економи окружни и срески, па ће они притећи учитељима у помоћ, и давати им потребне упуте. Па и сами учитељи, кад би отпочели радити, увидели би и сами, шта им недостаје, па би се сами побринули, да читањем прво спреме себе, па тек онда да уче другога. Учитељи Продужних Школа, треба да буду учитељи и народни у иравом смислу. Њима да буде дужност: да буде свест о корисним удружењима, а особито о Земљорадџичким Задругама и да их заснивају; да примером уиуЛују сељаке на рационалније обрађивапе земље, чување стоке, гајење пчела, подизање винограда и воЛњака, гајење свилених буба итд. — у опште на све, што у привреду спада; да у народу одржавају веру; да држе иредавања народу на скуиовима из Пољске Привреде и бољега живота и на дому и у друштву, да се одазивају свакоме сељаку, кад их ма за шта иозове, да му гито ирактички иокажу, итд. У опште да им је дужност, да раде на свему оном, што ће привреднику бити од користи, а с тим и отацбини нашој. Кад би се на овај начин установиле Нродуаше Школе, са засебним учитељима а с предњим дужностима, могао бих слободно рећи, да би се врло брзо извршило оно, за чим се и жуди: створио би се сељак разумним иољоиривредником. и иисменим човеком. И онда „Путни Учитељи, као пионири пољопривредног напретка", о којима се говори у „Тежаку" Бр. 26. за прошлу годину, могло би се слободно рећи, нису ни потребни. Јер би учитељи Продужних Школа много успешније вршили све дужности њихове. Сем учитеља Продужних Школа могли би заменити „Путне Учитеље" и сами срески и окружни економи, којима се и ставља у дужност, да чешће обилазе околину и дају народу потребна упуства из Пољске Привреде. А ти економи баш преко учитеља би и сазнали шта се, и како се, где правилно или неправилно ради у привредном погледу, па би им лакше било да подешавају своја кретања у средини, у којој се буду нашли приликом обилажења срезова и округа. То су моји погледи на отвараае „Пољопривредних Продужних Школа", а другове и све оне, који се интересују за ове установе молим, да и они коју о томе проговоре, те да би се дошло до што бољег