Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖПЂ

845

несумњпво је и то, да овакав излет постаје тек право уживање у друштву са учитељем и друговима, а казали смо већ да ови издети имају првенствепо васпитни значај, У оваким данима приближи се учитељ вшне ученидима, а ови му ■отварају своју душу и он има придике, да своје ученике боље упозна, јер се они отвореније опходе са учитељем и са друговима. У школској соби за време предавааа показује се ученик ретко онакав какав је у истини; то се објашњава озбиљношћу предмета, плашњом и издржљивошћу пред учитељем, сем тога ученици ипак воде рачуна и о мест^ на ком се налазе. На излетима нестаје свију тих обзира као и у игри, овде се испољава дечија унутрашња природа. Његова душа је отворена. као отворена књига, и учитељ треба само да чита. Често се прикључе излетима и одраслији, нарочито мајке дечије. У оваким приликама је „строги учитељ" много пријатнији и приступачнији него у школи, свака мајка вреба прилику, да се приближи учитељу и да поведе неусиљен разговор о свом детету а то су све важне ствари за право познавање индивидуалности. Већ борављење у шуми или на зеленој ливади пружа веселој дечијој природи много пријатније и приличније борављење него у школској соби с озбиљном катедром и намештајем и буди много јаче у детету његове разне дарове и силе тим више, што овде нема оних мера, која су за време школске наставе већ за одржање мира и реда потребне и које су нарочито живљим природама несносне. Деца се показују онаква каква су, и у толико су веселија и живља, у колико учитељ уме, да с њима привидно постане дете. Сада долази на ред питање: колико пута треба чинити овакве екекурзије и излете? Екскурсије треба преко годипе предузимати чешће а најмање бар једном месечно, јер смо већ рекли, да се настава природних наука не може ни замислити без излета у природу. Школски излети приређују се ређе; они су зачин а нису обично јело; али предузимати их из неке бојажљивости или комодитета те како, или само је данпут, бидо би и сувише мало. За више разреде могу трајати ти излети по цео дан; а за мање излете може се употребити слободно после подне. И учитељу је потребно опорављење и јачање на чистом ваздуху, а пешачење му је иреко потребно. Ако то бива у друштву ученика, онда свакако та шетња неће изгубити ништа од своје користи; на против узајамном мисли спречиће се и код учитеља зловоља и апатичност, којој су подложни понеки од њих и чега треба да се чувају. И кад су се нагутали доста школске прашине, онда нека се крену у шуму и поља, која срећом дају још увек довољно уживања, па ће се спасти свог иритиска. III. Сада долазимо до тако званих „ Ћачких иутовања". Она се разлилгују од школских излета тиме, што се протежу на већа растојања и што