Prosvetni glasnik

852

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да жена у цркви ћути, но баш вапротив, постоји одлука, која женама даје право похођења и богословског факултета, како би постале и проповеднице у црквп. Тп и таквп назори о учешћу женскиња у јавноме животу и јавним пословима све јаче освајају земљпште у свету и корак но корак женски род иступа из своје дојакошње потчињености. • * Основа васпитања. — Јатез8и11у, познати пснхолог — педагог уверен је и тврди, да сс основа васиитања полаже огледном психологијом, правилним и добрим научиии посматравем. Супротно томе тврди америч. проф. Минстсрберг, да у недагошкој пракси Сули-јев основ нема тога значаја. Он вели, да су такт, симпатпја и интересовање за учнтеља од всћег значаја, но свих 27 нсихолошкпх лабораторија у Амсрпци. — Ми бисмо опет рекли ово, да учитељи не треба до краја да усвајају ни једно, ни друго ексцеитрично мншљење. Та дапас. нико већ и не сумња, да педагошка пракса, ако се хоће да буде с добрнм последицама, иикако не може ни бити без науке нарочито без психологије, основане на физиологијп. Па нн сама та наука не би била довољна. Њој се морају нридружпти хнгијена и етика. Па оает не би се могло имати тврдо поуздање, ако бп се у пракси оскудевало у педагошком такту, љубави према омладини и васццтномс циљу, као и сталном интересовању према самоме послу. Па да ли би и то све било довољно да се ништа више ие би могло захтевати? Образовани и дооро сиремни учитељи, слобода њихова у раду и материјална обезбеђеност — морају с предњим захтевима ићи руку под руку. Јер где најразличиије недаће саламају крила учитељству ту се мучно испуњавају наде, да ће се васиитању поставити поуздана основа. *

Васпитање помоЂу естетичног образовања. —- Нов идеал садањег доба јесте васпитање помоћу естетичног образовања. И Зола се данас живо заузима за тај идеал. Он вели, да се људи могу облагородити само тако, када код њпх нромеаимо појам о лепоти. Но васпитавање и помоћу вешгина може се вршити само иосле извесаог периода елемеатарног образовања човековог. Јевропски културни народи већ су учинили тај нретходни корак. Покрет за естетичпим образовањем врло се живо сада проиагира у Немачкој, где су у Хаибургу, Олденбургу, Магдебургу, Вратислави и Елбингу чињенп већ и пракгични покушаји у томе правцу. Но разуме се, да ће то облагорођавање људства вештинама потрајати дуже времена, те да се могу осетити и практични резултати. * Университетска студија учитеља кародних школа у Саксонској. — На молбу немачкпх учитеља у Саксонској оспован је арошле годипе у Липисца педагошки факултет с двоIодишњим трајањем. Примају се учптељи сви без разлике, који аарочитим испитом покажу успех врло добар, или добар из иредмета своје струке. Предмети су на факултету ови: 1. веронаука (управо филосоФија вероиаучпа), 2. иедагогика, 3. наука о језицима, 4. латински језпк, 5. францускн језик, 6. енглески језик, 7. нсторија, 8. географија, 9. математика, 10. природна псторпја. С веронауком спаја се наука о језицима или историја, с француским или латинским енглески, с математиком прпродва историја, и исторнјом географија. Изабрани' предмети морају спадати било у одсек језично-историјски, или математично-јестаственп. Уз географију може ићи још и прар. историја, педагогика опет уза сваки одсек. Испитом из своје струке кандидати задобивају право за учитељо на реалним