Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

855

Цео 374. број Ларусовог енциклоаедиског арегледа (Кеуие Епсу(1ересНдие Еагоивве) од 3 иов. 1900 поевећен је париском университегу. У првом члааку „Университетска реформа" Ш. В. Лааглоа изнео јеукратко све рефорие које су препородиле вишу наставу у Француској а спедијално на иариском университегу. Први почедн гога новог локрета падају још пре 25 година и реформа је нзведена тек наших дана. 0 сваком факултету париског университета тамо је донесеа по један нарочити чланак из пера разлнчитих писаца. Сем тога има 145 портрета, највише професорских, (30 аутографа, 30 различних снимака школа и лабораторија и једна карта ђачкога кварта ((ЈпагИег 1а1т). М. * Француски прчказ Душановог Законика. — У Француском историском часонису Веиие МФугГдие (свеска за сентембар н октобар, стр. 172—176) штампан је приказ Др-а Мих. Гавриловића Душанов Законик, који је издао г. Ст. Новавовић 1898 године. * ПрешерноваСтогодишњица. — Иовембра 20. прослављена је у Љубљани свечано стогодшпњида највећега песника словеначкога Фрање Прегиерна. Та је прослава била не само захвално сећање његова народа на врлога песника, него и жива манифестација будне свести народне. У радости наше браће Словенаца узели су и Срби учегаће : лепим одзивима новннарским и телеграфским честиткама од књижевпих друштава и нојединада са Господином Министром Просвете на челу. Још је српски прилог учињен и тиме, што језату прплпку Прешервов сиев т,Крштење на Савици " препевао Ннк. Марјановпћ, што је штамиано у посебној књижидд с предговором цроф. Андре ГавриловиКа.

Прешерен је рођен у краљском селу Врби 3. декембра (ио новом) 1800. Школовао се у Љубљани и Бечу, где је постао доктор права, па је радио у Љубљани и Краљу, где је и умро у почетву 1849. Збпрка његових песама, претежно лпрских, извојевала је имену његову једно од аајчасаијих места у укупној неторији књпжевности Јужних Словена.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛЖТОВИ књиге 2арјзсј Р1зшеш{од базрага Маппа МагојЈсе Каћодв, ЈгуапгеЛпо^ Ро51апгка КерићПке Бићготаске иа СппдгаЉкот ОуогиуоД. 1706. —1707. Јгуогш 1екз(; ггЛао, ргеуео г рго!итас10 1)г. Сијо кпег УојпоУ1с. Рге8(атрапо (1огуо1от. Кг. 8гр. Лкас1етце Каика и XXXIV „Зротегпка". Биђгоушк 1900. 8°. Сгр. 84. Цена ? У овој књизн на непарннм отранама штамиане су ове записке на српском језику, а на нарннм страиама задржат је текст талијавски. Записке обухватају ва;кнпје догађаје из живота Кабогина од фебруара 1701. па све до 22. маја 1707. године. — 16 априла 1706. год. Кабога је заједио са Џоном Ангуном сП Ке8(1 (Ростић), изабран за посланика на двору султана Ахмета. Сенат им .је одредио 8. јули као дан када ће да иођу у Цариград. Од тога дана на до 22 јуна 1707. године у главном и .јесу ове белешке. Из њих се може видети да је посланство ишло путем преко Невесиња, Фоче, Плеваља, Новог Пазара, Бањске, Нриштине, Качаника, Куманова, Ћустендила, Татар-Пазарџика, Једрена и т. д. до Цариграда. Потанко су описани предели кроз које су прошли а тако исто н становништво. На многим местима морали су ноћивати под шаторима, јер је, како се из записака види, по многим местима било