Prosvetni glasnik

868

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

Пред крај свога живота буде постављен за професора Војне Академије. Ну његово је здравље већ било оронуло, и умно и физички био је јако оболео, те је с тога убрзо и пензионисан. Како болест није никако ишла на боље, би одведен у болниду за душевно оболеле иа лечење; у њој је и умро 21. септембра ове године. Покојни Живко има мало штампаннх радова. 1887. год. штампани су у Државној Штампарији његови Примери из сриске кпижевности, књига од големе користи наставницима српскога језика у вишим разредима, и од које је г. 1891. први део и по други пут био издан, а која је 1896. доживела и ново, потпуније, државно издање. Позпат као необично пажљив и скрунулозан у иословима издавачким, био је одликован поверењем управе Сраске Књижевне Задруге, да приреди за штампу ново издање Доситијева Живота и арикљученија, који је, сиис и заузео нрво месту у првом колу књига (1892. г.) овога новог књижевног друштва. Он је тај задатак најсавесније и извршио, па том ириликом покренуо и сумњу о години рођења овога великог учитеља српског народа, те изазвао и друге стручњаке, да о том питању поведу реч. Године 1893. изишла је и друга књига Доситијеве аутобиографије под уредништвом, пок. Живка као 1 књпга другога кола задругиних издања. Ако и нема више никаквпх других списа с именом Живковим, засебно издатих на свет, није само то био његов књижевни рад. Као члан Главног Просветног Савета, он је наиисао више реферата о поднесеним књигама; у многим туђим делима исправљао је грешке у језику и правопису и давао корисне савете неуким писцима, а много је помогао и при издавању НенадовиЛевих дела и самом писцу и издавачу; у рукопису је остало иза њега и неких ситвијцх књижевних послова, као нпр. многе исправке у ранијим вашим библиографским списима (имао је и приличну збирку наших старих књига). Сав пак овај рад њему је био споредан. Главни његов труд био је уложен у много племенитији посао: он је, као прави наставник, уносио у младе, њему поверене, ђачке душе светлост и истину, изводећи на пут многа кола. Поуздано знање, наставпичка тактика, необнчна пажљивост, чистота у свакоме постуцку, све је то зближавало њега с његовим ученицима; признање тих врлина било је једино, њему најмилије одликовање; он је одиста био „истински наставник омладине српске у правоме знању и свему добром и племенптом." Ето то је оно што нарочпто вреди истакнути, тај савесни наставнички посао, који је српској просветн дао многе вредне руке. Покојник је увек био миран н повучен. Мало су му годнли шира друштва и празни разговори. Његово је цријатељство увек поклањано врло уском кругу, али је у толнко било веће, што се мањем броју пријатеља делило. Био је увек у послу, вредан и неуморан. Отуда његово поуздано владање главном својом науком, иа и необично шнроко познавање нових тековина на свима готово пољима људскога знања и умења. Срнска је нросвета много у покојнику изгубила, изгубила, на већу жалост, још и пре његове смрти; у толико јој је т«ј губнтак тежп, што поље на коме је он радио има тако мало умешних и спремних посленика, да је и мањи губитак тежак, претежак. Вечна успомена на покојнога Живка Поповића, мир пепелу његову!

Јер. Ж.